Не игноришите прве симптоме: Топлотни удар може да вас задеси у ходу - Чувени кардиолог о ектремно високим температурама и како их лакше поднети

Све израженије температурне осцилације, нарочито током летњих месеци, представљају велики изазов за здравље, упозорава Малишић. Како истиче, најугроженији су најмлађи, најстарији и, посебно, хронични болесници, пре свега они који имају проблема са срцем и крвним притиском.

- Сви осећамо последице високих температура, али хронични срчани болесници морају бити посебно опрезни", рекао је Малишић у емисији "Хајде да разговарамо" и нагласио да неадекватна хидратација представља озбиљан проблем и за здраве и за болесне.

Он саветује да, уколико се борави напољу, посебно на директном сунцу, неопходно је имати флашицу воде, заштитити главу и тражити хлад. Хроничним пацијентима се не препоручује да излазе у најтоплијем делу дана.

- То зна сваки пацијент. На асфалту, када је температура и до 50 или 60 степени, ни здравом човеку није пријатно, а камоли некоме са здравственим проблемима", упозорава кардиолог.

Високе температуре могу изазвати ширење крвних судова, пад крвног притиска и поремећаје срчаног ритма, нарочито услед губитка течности и електролита кроз знојење.

- На први знак тегоба треба се обратити лекару и отићи на ванредни преглед", саветује др Малишић.

Опасне нагле промене температуре

Према његовим речима, нагле промене температуре, попут уласка у прегрејан аутомобил или изласка из климатизованог простора на жегу, додатно угрожавају здравље.

- Треба се постепено аклиматизовати. Отворити прозоре, упалити климу, сачекати да температура у аутомобилу падне пре него што седнете у њега", препоручује доктор.

Посебан апел упућује хроничним болесницима, било да је реч о кардиоваскуларним, цереброваскуларним, плућним или другим дуготрајним болестима. Њима саветује да у овим данима чешће мере притисак и да се, у случају значајних колебања, одмах консултују са својим лекаром.

"Никако не треба самоиницијативно мењати терапију. Постоје и дигиталне платформе, али савет лекара је незаменљив", наглашава Малишић.

Хидратација и исхрана кључни за заштиту

Једна од најважнијих мера заштите је правилна хидратација и лагана исхрана.

- Већина људи не уноси довољно воде. Оптимално је пити између 2,5 и 3,5 литра воде дневно, а не чекати да осетите жеђ - тада сте већ дехидрирали", истиче др Малишић.

Алкохол и тешка храна на високим температурама нису препоручљиви. Ако се конзумира алкохол, требало би да то буде умерено, уз лагани оброк.

Посебан опрез након тренинга

- Након вежбања, поготово ако се знојите, излазак на екстремне температуре може бити опасан", упозорава др Малишић и подсећа да тада долази до ширења крвних судова, губитка електролита и повећаног ризика од аритмије, несвестице и озбиљнијих срчаних проблема.

У случају било каквих симптома попут убрзаног или неправилног рада срца, отежаног дисања, притиска у грудима или вртоглавице, потребно је одмах потражити помоћ кардиолога.

- Балансирана исхрана и адекватан унос течности су незамењиви. Све остало су комерцијални додаци, али основно је здрав начин живота и правовремена брига о организму", поручио је саговрник.  

Извор: Euronews Србија