"Не тражи брата сада, јавиће ти се када он хоће" Мистериозне речи монахиње упућене брату несталог Милану Ђорђевићу потресле његову породицу

 Више од 14 месеци прошло је од 10. јуна 2024. године, када му се, под још увек неразјашњеним околностима, изгубио сваки траг на излетишту Бојанине воде на Сувој планини. И дан-данас остаје нејасно: зашто је тог поднева, усред радног дана, пословно обучен, службеним колима отишао на планину – и где је нестао након тога?

Међутим, породица се све више враћа на једну реченицу, коју је, у тренутку напете и исцрпљујуће потраге, изговорила монахиња из оближњег манастира Вета. Реченицу која, како каже мајка Марица Ђорђевић – не да мира ни срцу ни разуму.

"Не да ми мира та монахиња"

– Дошли су мој млађи син и кум са полицијом и жандармеријом до манастира Вета. Повезли су и псе трагаче. Монах се тада јако наљутио када их је видео. Испрва је био баш љут, после се мало смирио. Али оно што ми и данас не излази из главе јесте што је тада једна монахиња пришла мом млађем сину, ухватила га за руку и рекла му: "Не тражи брата сада. Јавиће ти се када он хоће." Од тада само о томе мислим. Зашто је то рекла? Зашто баш њему? – испричала је узнемирена Марица Ђорђевић.

Породица је више пута тражила објашњење. Обратили су се и Српској православној цркви, тражећи одговор – да ли се Милан можда повукао у неки манастир. Из СПЦ су им, званично, саопштили да Милан није евидентиран ни у једном манастиру у Србији, нити у иностранству.

Траг који води у непознато

Оно што је познато јесте да је Милан Ђорђевић тог јутра, 10. јуна, дошао код мајке у 8.10 часова и с њом попио кафу. Послао је неколико пословних мејлова, обуо ципеле и упутио се на посао. У 10.30 стигао је у УКЦ Ниш, на састанак са докторком – чак пола сата раније. Одатле излази око 11 сати, и у 11.30 већ се налази у Јелашници. Камера га у Доњој Студени снима у 11.40. Пет минута касније, у 11.45, супрузи шаље поруку да неће стићи по ћерку у вртић. И – од тада нема ни трага ни гласа.

Службени аутомобил марке "Шкода" пронађен је дан касније на паркингу испред Планинарског дома на Бојаниним водама. У њему су били телефони, лаптоп, новчаник. Пасош је остао код куће. На гумама кола била је црвена земља, што указује да је аутомобил накратко померен – могуће до осматрачнице и назад. Пси трагачи су реаговали само на паркинг, терасу и осматрачницу. Ништа даље.

"Сео је у друга кола и – довиђења"

– Нема другог објашњења. Горе нема ни литице, ни провалије. Нема сигнала да је ишта указивало на његов одлазак пешице. Пас трагач није ни кренуо ни једном планинском стазом. Мој син је сео у нека друга кола и отишао. Само, не знамо с ким, зашто, где – рекла је раније Марица.

Истрага је показала да су тога дана туда прошла 42 возила, снимљена камерама у селима ка Бојаниним водама. Сва су наводно проверена, али ниједан траг није пронађен. Две камере – у Јелашници и Горњој Студени – забележиле су Миланов пролазак, са руком кроз прозор и сатом на руци.

Мистериозни манастир и загонетна тишина

Пут који води од Планинарског дома до манастира Вета могућ је само теренским возилима или пешице. И управо зато се породица све више пита – да ли је Милан неким путем ипак сишао са Суве планине ка Ветама?

– Не да ми мира та реченица. Шта зна та монахиња? Да ли је неко дошао по њега? Да ли се можда налази негде где неко жели да остане невидљив? – пита се мајка, не искључујући ни могућност да је њен син намерно повучен из живота, али не по сопственој вољи.

Породица не одустаје

Породица је недавно објавила и нове фотографије Милана, које су настале тик пред нестанак, у нади да ће их неко препознати, макар са закашњењем. И даље апелују на све који имају било какву информацију да се јаве, па макар анонимно. За њих је сваки траг – кап наде.