"Ne traži brata sada, javiće ti se kada on hoće" Misteriozne reči monahinje upućene bratu nestalog Milanu Đorđeviću potresle njegovu porodicu

 Više od 14 meseci prošlo je od 10. juna 2024. godine, kada mu se, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, izgubio svaki trag na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini. I dan-danas ostaje nejasno: zašto je tog podneva, usred radnog dana, poslovno obučen, službenim kolima otišao na planinu – i gde je nestao nakon toga?

Međutim, porodica se sve više vraća na jednu rečenicu, koju je, u trenutku napete i iscrpljujuće potrage, izgovorila monahinja iz obližnjeg manastira Veta. Rečenicu koja, kako kaže majka Marica Đorđević – ne da mira ni srcu ni razumu.

"Ne da mi mira ta monahinja"

– Došli su moj mlađi sin i kum sa policijom i žandarmerijom do manastira Veta. Povezli su i pse tragače. Monah se tada jako naljutio kada ih je video. Isprva je bio baš ljut, posle se malo smirio. Ali ono što mi i danas ne izlazi iz glave jeste što je tada jedna monahinja prišla mom mlađem sinu, uhvatila ga za ruku i rekla mu: "Ne traži brata sada. Javiće ti se kada on hoće." Od tada samo o tome mislim. Zašto je to rekla? Zašto baš njemu? – ispričala je uznemirena Marica Đorđević.

Porodica je više puta tražila objašnjenje. Obratili su se i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tražeći odgovor – da li se Milan možda povukao u neki manastir. Iz SPC su im, zvanično, saopštili da Milan nije evidentiran ni u jednom manastiru u Srbiji, niti u inostranstvu.

Trag koji vodi u nepoznato

Ono što je poznato jeste da je Milan Đorđević tog jutra, 10. juna, došao kod majke u 8.10 časova i s njom popio kafu. Poslao je nekoliko poslovnih mejlova, obuo cipele i uputio se na posao. U 10.30 stigao je u UKC Niš, na sastanak sa doktorkom – čak pola sata ranije. Odatle izlazi oko 11 sati, i u 11.30 već se nalazi u Jelašnici. Kamera ga u Donjoj Studeni snima u 11.40. Pet minuta kasnije, u 11.45, supruzi šalje poruku da neće stići po ćerku u vrtić. I – od tada nema ni traga ni glasa.

Službeni automobil marke "Škoda" pronađen je dan kasnije na parkingu ispred Planinarskog doma na Bojaninim vodama. U njemu su bili telefoni, laptop, novčanik. Pasoš je ostao kod kuće. Na gumama kola bila je crvena zemlja, što ukazuje da je automobil nakratko pomeren – moguće do osmatračnice i nazad. Psi tragači su reagovali samo na parking, terasu i osmatračnicu. Ništa dalje.

"Seo je u druga kola i – doviđenja"

– Nema drugog objašnjenja. Gore nema ni litice, ni provalije. Nema signala da je išta ukazivalo na njegov odlazak pešice. Pas tragač nije ni krenuo ni jednom planinskom stazom. Moj sin je seo u neka druga kola i otišao. Samo, ne znamo s kim, zašto, gde – rekla je ranije Marica.

Istraga je pokazala da su toga dana tuda prošla 42 vozila, snimljena kamerama u selima ka Bojaninim vodama. Sva su navodno proverena, ali nijedan trag nije pronađen. Dve kamere – u Jelašnici i Gornjoj Studeni – zabeležile su Milanov prolazak, sa rukom kroz prozor i satom na ruci.

Misteriozni manastir i zagonetna tišina

Put koji vodi od Planinarskog doma do manastira Veta moguć je samo terenskim vozilima ili pešice. I upravo zato se porodica sve više pita – da li je Milan nekim putem ipak sišao sa Suve planine ka Vetama?

– Ne da mi mira ta rečenica. Šta zna ta monahinja? Da li je neko došao po njega? Da li se možda nalazi negde gde neko želi da ostane nevidljiv? – pita se majka, ne isključujući ni mogućnost da je njen sin namerno povučen iz života, ali ne po sopstvenoj volji.

Porodica ne odustaje

Porodica je nedavno objavila i nove fotografije Milana, koje su nastale tik pred nestanak, u nadi da će ih neko prepoznati, makar sa zakašnjenjem. I dalje apeluju na sve koji imaju bilo kakvu informaciju da se jave, pa makar anonimno. Za njih je svaki trag – kap nade.