Немања је најмлађи погребни радник у целој Србији: Са 12 година почео да купа покојнике, а девојку упознао на послу (ФОТО)

Немања који сада има 22 године, поделио је јавно своју тешку животну причу, која почиње пре тинејџерских дана.

- Моја породица почела да се распада, имао сам само 12 година. Отац ме је малтретирао, развео се од мајке, а она се преудала и добила децу. Како бих кренуо набоље и постао човек, побегао сам за Пожаревац код човека који ме запослио као погребног радника, за мене једно часно и поштено занимање - започео је своју причу.

Немања је сада познат као најмлађи погребни радник у Србији.

- Откад сам знао за себе, маштао да радим у погребном предузећу. Један човек у Власотинцу је држао погребно, а ја гледајући њега, био сам знатижељан да сазнам како тај посао функционише. Муке су ме натерале да се са 12 година осамосталим и кренем да зарађујем - присетио се Немања свог детињства.

Завршио је основну школу у Власотинцу и размишљао како и где да се запосли.

Како прича, тада се сетио једног Милана, који је препознао његову вредност и оставио цедуљицу на којој је писао број телефона.

Назвао га је и испричао да је у проблему.

- Позвао сам га. Рекао је да одмах дођем у Пожаревац. Стис'о сам зубе и кренуо. Био је једина моја подршка и светла тачка у тим страшним данима мог детињства. Запослио ме, на моју жељу, као погребног радника у свом предузећу. У Пожаревцу сам ванредно завршио за архитектонског техничара и упоредо сам радио као погребни радник - одјашњава Немања.

Први дани овог необичног посла, били су му најтежи, па је схватио да не сме лично доживљавати ситуације које су му ту биле свакодневница.

- Морао сам да научим да емоције оставим по страни. Знао сам да возим комби већ са 12 година, а са 17 сам добио дозволу и почео да превозим покојнике. Смрт деце ми и дан данас најтеже пада. Као клинац сам саосећао са сваким случајем, све сам вукао на срце и није ми било лако. Задатак ми је био да припремам опела за покојнике, да их купам, а касније да погребним колима одем до места на којем је неко преминуо или страдао ако су у питању саобраћајке. Временом сам био психички јачи, али оно што ми видимо не дај Боже да ико види - испричао је овај младић.

Његов најгори радни дан, захтевао је пуну опрему и заштиту, јер је тело које је требао да изнесе било у фази распада!

- Најгори случај који ми је дубоко остао у сећању је кад сам са 13 година морао да сам уђем у стан у којем је бескућник преминуо и леш је у тој просторији трулио 12 дана. На мени пуна опрема - скафандер, рукавице. Тело се распало... Лопатицом сам морао да сакупљам делове тела. Ни дан-данас не знам како сам то одрадио - присећа се Немања.

Своју љубав упознао у погребном
Пре само две године преселио се у Београд и за циљ имао да се запосли у неком од престоничких погребних предузећа, а у једном од њих упознао је и некадашњу девојку.

- У погребном предузећу у Калуђерици сам упознао и девојку с којом сам био годину дана, а која је водила папирологију. Морали смо да се растанемо јер је отишла у Немачку, а ја планирам да останем овде. Подржавала ме у свему и то ми је много значило - прича нам Немања.

Како прича кроз смех, свима је чудно и бизарно када виде младића како се бави послом погребника.

- Радим и у оделу као прави господин, кошуља, сако, панталоне, ципеле. Сад сам дошао до тог нивоа да скоро па као да водим једно погребно у Калуђерици. Кажу ми да сам вредан и поштен, а ја мирно спавам и од овог посла веома лепо зарађујем. Овим ћу се бавити цео живот - закључије Немања Цекић.

Извор: Информер