Епископ Херувим на промоцији књиге у Вуковару: Професор Танасковић један је од најсвестранијих интелектуалаца нашег времена, прави пример часног и угледног ерудите
Епископ Херувим је нагласио да је професор др Танасковић један од најсвестранијих интелектуалаца нашег времена, истичући његову посвећеност народу, Цркви и отаџбини.
На промоцији књиге "Хоризонти смисла - Разговори са Дарком Танасковићем" одржаној јуче у Вуковару, говорио је и епископ осечкопољски и барањски Херувим, који је дао осврт на дело и истакао његове најважније поруке.
Он је нагласио да је професор др Танасковић један од најсвестранијих интелектуалаца нашег времена, истичући његову посвећеност народу, Цркви и отаџбини. Подсетио је да је Танасковић, између осталог, као стални представник Србије при Унеску у Паризу бранио виталне националне интересе, као и да је учествовао у раду мешовите комисије у Ватикану поводом питања канонизације кардинала Степинца.
- То чини и сада, овде, својом посетом нашој заједници, својим присуством и разумевањем нашег положаја и свих изазова са којима се сусрећемо. У књизи „Хоризонти смисла” професор Дарко Танасковић и господин Милош Јевтић, кроз дијалог истражују широк спектар тема које повезују науку, религију, дипломатију и актуелне друштвене процесе - истакао је епископ Херувим.
Он је нагласио да књигу прате аутобиографски прикази из живота и несвакидашњи богате каријере професора Танасковића у којима, одговарајући на питања свом саговорнику, професор говори о најупечативијим ситуацијама, приликама и сусретима у којима је, као препознати ауторитет и признати стручњак, заступао и бранио српску позицију.
- У разговору проф. Танасковића и господина Јевтића, издвајају се као кључне теме: савремена геополитика и дипломатија; однос вере и културе и религије и политике; значај језика и писма; духовност и идентитет народа али и многе друге. Читаоцу ове књиге не може промаћи скромност професора Танасковића која провејава кроз многе исказе и одговоре на питања у којима се констатују или чак похваљују небројене професорове заслуге и доприноси у културном, научном и дипломатском пољу његовог деловања. Тако, са крајњим смирењем академик Танасковић, одговарајући на питање, примећује да није изабран за професора емеритуса на Универзитету у Београду, прихвата ту тужну чињеницу смирено и смело и одбија да даље коментарише разлоге свога неизбора у то почасно и доживотно универзитетско звање, такође одбијајући да коментарише закулисне радње својих колега којима за то има да захвали. Хришћанска врлина скромности провејава из свег лика и дела академика Танасковића: „Благо сиромашнима духом, јер је њихово Царство небеско” (Матеј, 5:3) — поучава нас Свето Јеванђеље. На другом месту у књизи, одговарајући господину Јевтићу на питање како процењује свој допринос јавном животу, проф. Танасковић одлучно одговара: „Човеков јавни допринос треба да процењују други, односно јавност, а не он сам, а и време, као једини непоткупљиви судија” (стр. 144).
Он је истакао и да проф. др Дарко Танасковић, упркос својим научним заслугама које се не би смеле довести у питање, није удостојен чланства у Српској академији наука и уметности (САНУ), те да ову чињеницу прихвата са крајњим хришћанским смирењем иако се она тешко може објаснити и појмити, тим пре што је професор члан Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и што звање академика има и као члан Академије наука и уметности Републике Српске.
- Читаоци ове књиге ће имати прилику да кроз аутобиографски и у неким деловима чак и исповедни тон, макар на тренутак, осете одговорност и тежину крста који је академик Дарко Танасковић, служећи своме роду на различитим меридијанима, носио и, дозволите ми да приметим, достојанствено и успешно и изнео. О перфектном стилу, богатству избора речи и језичком чистунству једног од наших највећих лингвиста не бих се усудио, ја неук, ни речи да кажем. Из врло информативних и подробних одговора професора Танасковића које је одговарајући несебично давао господину Милошу Јевтићу, може се извући мноштво животних умних савета, изразито мислених порука и оплемењујућих поука које ову књигу чине правом ризницом мудрости и искуства. Напослетку, закључио бих своје кратко и скромно излагање преносећи констацију почившег професора Владете Јеротића који је одговарајући господину Милошу Јевтићу на питање ко би у будућности могао да буде ослонац духовних кретања српског народа одговорио- „Има их... Не много. Ипак, на прво место бих издвојио Дарка Танасковића - рекао је епископ Херувим.
Промоцији књиге присуствовали су господин Владимир Марјановић, Генерелани конзул Републике Србије у Вуковару, господин Војислав Станимировић, председник Главне скупштине SDSS, господин Срђан Јеремић, дожупан Вуковарско-сријемске жупаније, господин Срђан Колар, заменик градоначелника града Вуковара, господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније, госпођа Даница Станисављевић, управница Фондације Света Петка, госпођа Катарина Павичић, секретарка Фондације и госпођа Сандра Малишић, чланица Фондације.
