БИО ЈЕ ТО ТЕКТОНСКИ УДАР, БИОСКОПИ ПРАЗНИ, ТАКСИСТИ БЕЗ ПОСЛА: "Netflix" није ништа ново, Срби су имали нешто много боље од тога
Данашњој телевизијској публици тешко је да разуме да је те године филмски програм трајао до 23 часа
На Другом програму Телевизије Београд, у петак увече, 20. марта 1987. године, започет је први телевизијски филмски маратон код нас. До недеље ујутро приказано је 16 филмова, а тих дана цела бивша држава није спавала. У многим домовима владала је празнична атмосфера, а таксисти и продавци новина нису имали посла. Аутор тог филмског маратона био је Радослав Рале Зеленовић, уредник Редакције филмског програма некадашње Телевизије Београд.
У СРБИЈИ БИ НАСТАО ПРАХ И ПЕПЕО: У нашој близини налазе се АКТИВНИ вулкани - ево шта ће се десити ако дође до ерупције
ДАНАС ПОЧИЊЕ УВОЂЕЊЕ У ВОЈНУ ЕВИДЕНЦИЈУ: Ево шта вам је потребно да бисте се уписали
ЧЕКА НАС ТЕМПЕРАТУРНИ ШОК! У четвртак 20 степени, а онда СНЕЖНИ КИЈАМЕТ - најновија прогноза вам се неће ни мало свидети (ФОТО)
Гостујући у Јутарњем програму, Радослав Зеленовић истиче да је филмски маратон на Другом програму Телевизије Београд у том тренутку изазвао озбиљан, готово тектонски културни удар.
- Док сам предавао историју филма, студенти би ме често питали, као родитељи им причају о маратону, и онда ја покушавам да им објасним да смо 36 сати без престанка приказивали филмове. Они ме ништа не разумеју, нормално, јер су рођени са 300 канала који раде 24 сата - додаје Зеленовић.
Данашњој телевизијској публици тешко је да разуме да је те 1987. године програм на Телвизији Београд трајао до 23 часа.
Зеленовић је у то време био и главни уредник часописа ЈУ-видео, у коме су писали његове колеге са телевизије, Коста Царина, Драган Марковић, Јакша Шчекић и Вељко Ђуровић. Већ су почели да се појављују специјализовани филмски канали и Зеленовић каже да је написо текст о томе како ће једног дана са једног места читав свет моћи да гледа филмове.
Признање од нобеловке
Херта Милер, добитница Нобелове награде за књижевност из Румуније, у једном великом интервјуу је рекла да је њен прозор у свет осамдесетих година био филмски програм Телевизије Београд. Пошто су Румуни могли да гледају наш Други програм и пошто се код нас не синхронизују филмови, њима је то давало мугућност и да уче језик.
Разговор са Радославом Зеленовићем
- Тада је важио сасвим други систем приказивања филмова. Ми смо морали чекати да филм четири до пет година прође кроз биоскопско приказивање, па да га онда прикажемо на телевизији. Код источноевропских филмова је било нешто краће, али код америчких је било нешто дуже. Ми смо око 300 филмова годишње приказивали - рекао је он.
Директор Телевизије Београд, Милан Вукос, када му је Зеленовић предложио да 48 сати приказује само филмове, једино је духовито прокоментарисао да провери са надлежнима из технике, Бранком Матијашевићем и Јоцом Влајчићем, да ли телевизори могу да издрже толико? Поједини центри ЈРТ-а су радо прихватили овај предлог, неки са мало мање ентузијазма, али идеја је спроведена у дело.
- Кренули смо тог 20. марта са филмом Све што сте желели да знате о сексу, нисте смели да питате. Онда је ишла и Љубавна прича, и Кум један, и Кум два, и Орлово гнездо. И између су били кратке неке форме, да може човек да устане, да прошета, да оде до тоалета. Тај маратон се свима јако допао, осим мом оцу. Главна очева примедба је била то што није могао да погледа све филмове.
Било је и замерки зашто није било домаћих филмова, тако да је други маратон био састављен од домаћих комедија и приређен је још један, трећи филмски маратон, који ће у историји телевизије остати записани као један занимљив социјални и програмски експеримент, рекао је он.
- Највише су се бунили филмски радници. Чак су тражили да се законом забрани маратон, зато што су израчунали, да не знам колико милијарди је изгубљено у биоскопима, јер нико није ишао у биоскоп. Ја сам их уверавао да је питање дана када ће телевизија почети да има специјализоване канале на којима ће вртети само филмови, и то време је наравно дошло - напомиње некадашњи уредник Редакције филмског програма Телевизије Београд.
Међутим, додаје Зеленовић, филм је једна жилава категорија. Он је на неки начин успео да преживи и телевизију, и интернет, и све друго што се дешавало, пре свега зато што ко хоће да стекне прави утисак филма, мора да оде у мрак сале, пред велико платно и слуша публику око себе.
- Ја сам 14 година био уредник филмске редакције, од 1978. до 1992. године. Тај ентузијазам који је показан приликом маратона, ја стварно нисам скоро видео. За тих 36 сати, ниједна техничка грешка. Ми ниједном нисмо стали са маратоном. Телевизија је у ствари демонстрирала своје способности, да може да издржи и тако велике форме, да може да издржи и тако замашан програм какав је био маратон. Критике су биле фантастичне, од Љубљане до Македоније, јер се то време гледала читава Југославија - рекао је Зеленовић.
Филмски маратон у ДКЦ-у поводом награде "Небојша Поповић"
Као прошлогодишњи добитник награде "Небојша Поповић", Зеленовић је уједно и уредник филмског мартона у Дворани културног центра. Овогодишња добитница награде је професорка др Невена Даковић са Факултета драмских уметности.
- Небојша Поповић је био човек филма. Све што је радио остаје као својеврсна оставштина за будућност. Прерано је отишао. Његова породица – Кинотека, Палићки фестивал, Културни центар итд. су направили ту награду. Обавеза прошлогодишњег добитника је да ове године направи маратон. Ја сам направио маратон од пет филмова који су победили на Палићком филмском фестивалу - објашњава Радослав Зеленовић.
Палићки фестивал европског филма је 2017. проглашен за најбољи филмски фестивал у Европи. Прошле године Дворана културног центра је добила признање за најбољи филмски програм у Европи.
- То ми је била та веза јер ту су били Небојша Поповић, Ивана Ранђеловић, сада Стефан Арсенијевић, ја и разни други људи од Марије Мајдак, Весне Даниловић, који су бринули о том програму. Чинило ми се некако згодним да повежемо те две ствари - закључио је Зеленовић.
(Србија Данас/РТС)