BIO JE TO TEKTONSKI UDAR, BIOSKOPI PRAZNI, TAKSISTI BEZ POSLA: "Netflix" nije ništa novo, Srbi su imali nešto mnogo bolje od toga
Današnjoj televizijskoj publici teško je da razume da je te godine filmski program trajao do 23 časa
Na Drugom programu Televizije Beograd, u petak uveče, 20. marta 1987. godine, započet je prvi televizijski filmski maraton kod nas. Do nedelje ujutro prikazano je 16 filmova, a tih dana cela bivša država nije spavala. U mnogim domovima vladala je praznična atmosfera, a taksisti i prodavci novina nisu imali posla. Autor tog filmskog maratona bio je Radoslav Rale Zelenović, urednik Redakcije filmskog programa nekadašnje Televizije Beograd.
U SRBIJI BI NASTAO PRAH I PEPEO: U našoj blizini nalaze se AKTIVNI vulkani - evo šta će se desiti ako dođe do erupcije
DANAS POČINJE UVOĐENJE U VOJNU EVIDENCIJU: Evo šta vam je potrebno da biste se upisali
ČEKA NAS TEMPERATURNI ŠOK! U četvrtak 20 stepeni, a onda SNEŽNI KIJAMET - najnovija prognoza vam se neće ni malo svideti (FOTO)
Gostujući u Jutarnjem programu, Radoslav Zelenović ističe da je filmski maraton na Drugom programu Televizije Beograd u tom trenutku izazvao ozbiljan, gotovo tektonski kulturni udar.
- Dok sam predavao istoriju filma, studenti bi me često pitali, kao roditelji im pričaju o maratonu, i onda ja pokušavam da im objasnim da smo 36 sati bez prestanka prikazivali filmove. Oni me ništa ne razumeju, normalno, jer su rođeni sa 300 kanala koji rade 24 sata - dodaje Zelenović.
Današnjoj televizijskoj publici teško je da razume da je te 1987. godine program na Telviziji Beograd trajao do 23 časa.
Zelenović je u to vreme bio i glavni urednik časopisa JU-video, u kome su pisali njegove kolege sa televizije, Kosta Carina, Dragan Marković, Jakša Ščekić i Veljko Đurović. Već su počeli da se pojavljuju specijalizovani filmski kanali i Zelenović kaže da je napiso tekst o tome kako će jednog dana sa jednog mesta čitav svet moći da gleda filmove.
Priznanje od nobelovke
Herta Miler, dobitnica Nobelove nagrade za književnost iz Rumunije, u jednom velikom intervjuu je rekla da je njen prozor u svet osamdesetih godina bio filmski program Televizije Beograd. Pošto su Rumuni mogli da gledaju naš Drugi program i pošto se kod nas ne sinhronizuju filmovi, njima je to davalo mugućnost i da uče jezik.
Razgovor sa Radoslavom Zelenovićem
- Tada je važio sasvim drugi sistem prikazivanja filmova. Mi smo morali čekati da film četiri do pet godina prođe kroz bioskopsko prikazivanje, pa da ga onda prikažemo na televiziji. Kod istočnoevropskih filmova je bilo nešto kraće, ali kod američkih je bilo nešto duže. Mi smo oko 300 filmova godišnje prikazivali - rekao je on.
Direktor Televizije Beograd, Milan Vukos, kada mu je Zelenović predložio da 48 sati prikazuje samo filmove, jedino je duhovito prokomentarisao da proveri sa nadležnima iz tehnike, Brankom Matijaševićem i Jocom Vlajčićem, da li televizori mogu da izdrže toliko? Pojedini centri JRT-a su rado prihvatili ovaj predlog, neki sa malo manje entuzijazma, ali ideja je sprovedena u delo.
- Krenuli smo tog 20. marta sa filmom Sve što ste želeli da znate o seksu, niste smeli da pitate. Onda je išla i Ljubavna priča, i Kum jedan, i Kum dva, i Orlovo gnezdo. I između su bili kratke neke forme, da može čovek da ustane, da prošeta, da ode do toaleta. Taj maraton se svima jako dopao, osim mom ocu. Glavna očeva primedba je bila to što nije mogao da pogleda sve filmove.
Bilo je i zamerki zašto nije bilo domaćih filmova, tako da je drugi maraton bio sastavljen od domaćih komedija i priređen je još jedan, treći filmski maraton, koji će u istoriji televizije ostati zapisani kao jedan zanimljiv socijalni i programski eksperiment, rekao je on.
- Najviše su se bunili filmski radnici. Čak su tražili da se zakonom zabrani maraton, zato što su izračunali, da ne znam koliko milijardi je izgubljeno u bioskopima, jer niko nije išao u bioskop. Ja sam ih uveravao da je pitanje dana kada će televizija početi da ima specijalizovane kanale na kojima će vrteti samo filmovi, i to vreme je naravno došlo - napominje nekadašnji urednik Redakcije filmskog programa Televizije Beograd.
Međutim, dodaje Zelenović, film je jedna žilava kategorija. On je na neki način uspeo da preživi i televiziju, i internet, i sve drugo što se dešavalo, pre svega zato što ko hoće da stekne pravi utisak filma, mora da ode u mrak sale, pred veliko platno i sluša publiku oko sebe.
- Ja sam 14 godina bio urednik filmske redakcije, od 1978. do 1992. godine. Taj entuzijazam koji je pokazan prilikom maratona, ja stvarno nisam skoro video. Za tih 36 sati, nijedna tehnička greška. Mi nijednom nismo stali sa maratonom. Televizija je u stvari demonstrirala svoje sposobnosti, da može da izdrži i tako velike forme, da može da izdrži i tako zamašan program kakav je bio maraton. Kritike su bile fantastične, od Ljubljane do Makedonije, jer se to vreme gledala čitava Jugoslavija - rekao je Zelenović.
Filmski maraton u DKC-u povodom nagrade "Nebojša Popović"
Kao prošlogodišnji dobitnik nagrade "Nebojša Popović", Zelenović je ujedno i urednik filmskog martona u Dvorani kulturnog centra. Ovogodišnja dobitnica nagrade je profesorka dr Nevena Daković sa Fakulteta dramskih umetnosti.
- Nebojša Popović je bio čovek filma. Sve što je radio ostaje kao svojevrsna ostavština za budućnost. Prerano je otišao. Njegova porodica – Kinoteka, Palićki festival, Kulturni centar itd. su napravili tu nagradu. Obaveza prošlogodišnjeg dobitnika je da ove godine napravi maraton. Ja sam napravio maraton od pet filmova koji su pobedili na Palićkom filmskom festivalu - objašnjava Radoslav Zelenović.
Palićki festival evropskog filma je 2017. proglašen za najbolji filmski festival u Evropi. Prošle godine Dvorana kulturnog centra je dobila priznanje za najbolji filmski program u Evropi.
- To mi je bila ta veza jer tu su bili Nebojša Popović, Ivana Ranđelović, sada Stefan Arsenijević, ja i razni drugi ljudi od Marije Majdak, Vesne Danilović, koji su brinuli o tom programu. Činilo mi se nekako zgodnim da povežemo te dve stvari - zaključio je Zelenović.
(Srbija Danas/RTS)