НОВИ СОЈ КОРОНЕ ВЕЋ ОДАВНО У СРБИЈИ? У првом и другом таласу вирус на посебан начин мутирао у нашој земљи

Коронавирус је у првом и другом таласу у Србији прошао одређене мутације којима доминира у такозваној групи 20Б у светској Банци гена, па условно можда може и да се говори о српском соју короне.

УРНЕБЕСНО! Берни Сандерс освојио је интернет, а нећете веровати ко му је "ДВОЈНИК" У СРБИЈИ (ФОТО)

УРНЕБЕСНО! Берни Сандерс освојио је интернет, а нећете веровати ко му је "ДВОЈНИК" У СРБИЈИ (ФОТО)

УЗМЕНИРУЈУЋЕ ИСПОВЕСТИ СРБА О МУЧЕЊУ У ХРВАТСКИМ ЛОГОРИМА: Секли су нам уши, а ножем урезивали један симбол!

УЗМЕНИРУЈУЋЕ ИСПОВЕСТИ СРБА О МУЧЕЊУ У ХРВАТСКИМ ЛОГОРИМА: Секли су нам уши, а ножем урезивали један симбол!

ПОПЛАВА ИМ ОДНЕЛА 17 КОЊА, АЛИ ОНИ НЕ ОДУСТАЈУ: Уз помоћ добрих људи и мукотрпним радом њихово крдо опет је бројно (ФОТО)

ПОПЛАВА ИМ ОДНЕЛА 17 КОЊА, АЛИ ОНИ НЕ ОДУСТАЈУ: Уз помоћ добрих људи и мукотрпним радом њихово крдо опет је бројно (ФОТО)

Иако су мутације нормална појава, иако оне, по речима стручњака, не носе никакве значајне промене у самом вирусу, јасно је да је корона у Србији добила неке своје, макар и симболичне, карактеристике.

Класификација

У нашој земљи мутације на геному коронавируса прате истраживачи угледног Ветеринарског специјалистичког института Краљево, где су нам виши научни сарадник др Дејан Видановић, "омиљени српски ветеринар" др Миланко Шеклер и директор др Мишо Коларевић показали како секвенцирају корону. Британски сој још нису нашли, али су поређењем гена утврдили да се српски вируси, према једној од међународних класификација, могу сврстати у шест такозваних група или клада - 20А, 20Б, 20Ц и 20Д, 20А.ЕУ2 и 20Е.ЕУ1. То значи да је вирус дошао у Србију из различитих земаља, пре свега из Швајцарске, Италије, Немачке, Данске, Аустрије и САД.

- Када прочитамо геном из наших узорака, убацујемо га у Банку гена (Гене банк) и ГИСАИД, платформе где свако бесплатно даје геноме и бесплатно их узима па упоређује. Банка има 300.000 секвенци, али је само 3.000 репрезентативних, јер рачунар више не може да обради - прича др Видановић, који нас је претходно провео кроз све фазе секвенцирања короне.

На екрану нам показује 20Б групу вируса у Банци гена - готово све линије (геноми) су црвене, што је боја за оне из Србије. Сиве (боја за геноме других држава) само су по две линије из Енглеске и Хрватске и по једна из Немачке и Словачке.

Трећи талас

- Српски узорци у 20Б су из априла, маја и јуна, и сви они, што је и карактеристично за све европске изолате, имају мутацију Д614Г на С (спајк) протеину, који служи за везивање короне за људску ћелију. Али та мутација не мења карактеристике вируса, као ни остале које су на нашим изолатима. Најмањи број мутација у 20Б има узорак из априла, пореклом из Новог Сада - четири, а највише онај из Краљева из јула - 22, што је и логично - што је дуже вирус био ту, више је и мутирао - истиче др Видановић.

Он показује како се јасно види да се овакав вирус ширио по Србији - имало га је и у Војводини, на југу - Ниш, Лесковац, Врање, Пирот, а највише у западној Србији. А скоро у потпуности је нестао из Србије с другим таласом. У трећем таласу је било знатно више коронавируса из других група.

- Иако у групи 20Б, која има сличне карактеристике и мутације вируса, има доста узорака из Србије, не бих се усудио да то назовем српским сојем. Зато што су у Банци гена само репрезентативни узорци, али ни они нису из целог света, јер неке државе и немају услове да раде секвенцирање. И пре свега зато што Србија у региону највише секвенцира. И Хрватска, Словенија, БиХ, С. Македонија и Црна Гора то чине, али у мањем броју, док неке земље уопште не, попут Албаније и Бугарске, па не знамо да ли и колико оваквог вируса има и код њих - закључује др Видановић, који додаје да му је у секвенцирању помогла колегиница Бојана Тешовић, као и да је ово део пројекта Владе Србије „Национална студија серопреваленције и молекуларна карактеризација САРС-ЦоВ-2 током епидемије у популацији Србије“, на чијем челу је проф. Татјана Пекмезовић, а ту су и професорке Тања Јовановић и Александра Кнежевић, које на Медицинском факултету у Београду, такође, раде секвенцирање коронавируса.