Обилне кише које су погодиле Грчку нису заобишле ни једну од највећих српских светиња ХИЛАНДАР
Жестока олуја праћена обилним падавинама погодила је бројна летовалишта
Обилне кише које трају више од 24 сата створиле бујице муља и воде које су односиле делове путева и мостића ка манастиру... Оштећене су таванице најстаријих делова манастирског комплекса. Вода однела све што су монаси муком гајили.
Прочитајте и:
Таман што је српски манастир на Светој Гори почео да се опоравља од великих пожара који су 2004. и 2016. године уништили више од половине комплекса, задесила га је нова мука.
Жестока олуја праћена обилним падавинама погодила је бројна летовалишта, а није поштедела ни Свету Гору, најисточније од три полуострва на Халкидикију. Хиландар под кисом.
Света царска српска лавра Хиландар и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа угрожен је због кише која пада више од 24 сата.
Манастир се налази на 2,5 километара од мора и посматран споља манастир има изглед средњовековног утврђења, с обзиром да је утврђен бедемима који су високи и до 30 метара.
Обилне падавине уништиле су прилазе Хиландару који је сада опкољен воденим бујицама. Спољни зидови су дугачки 140 метара. Манастир је овако утврђен с обзиром да је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој Гори, морао да се брани од гусара.
Вода која достиже размере библијског потопа прети да угрози и саме темеље манастира, а поплављене су и бројне монашке баште уништивши тако све оно што су монаси предано гајили.
Бујице воде оштетиле су и делове моста, а призори браон река која теку око манастира никога не остављају равнодушним, а на деловима који нису опхрвани брзацима, манастир се гуши у блату
На фотографијама Јеромонаха Доситеја Хиландарца виде се у слапови воде који падају са зидина Хиландара. Колика је штета направљена тек ће бити процењено.
Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште.