"Очекује нас и до 40 ледених дана" Метеоролог открио каква ће бити зима у Србији и када стиже снег: Ови делови земље на најјачем удару

Према сезонским изгледима РХМЗ, у нижим пределима очекује се од пет до 15 ледених дана, док би на планинама тај број могао да достигне 40, а највише снега и најдуготрајнији снежни покривач очекују се у вишим пределима, каже метеоролог РХМЗ Слободан Совиљ.

- Према актуелним климатским сезонским изгледима Републичког хидрометеоролошког завода, током зиме 2026/2027. године очекује се средња сезонска температура ваздуха изнад просека за референтни период 1991–2020, са одступањем до око два степена. У нижим пределима очекују се вредности средње сезонске температуре од око два до пет степени, а у планинским пределима од -2 до један.

- Истовремено, очекује се и количина падавина изнад просека - углавном од 130 до 180 mm, на западу земље и до око 210 mm, а у брдско-планинским пределима до око 240 mm.

Метеоролог, међутим, упозорава да прогнозирани суфицит падавина не подразумева нужно и снежнију зиму, већи број дана са снегом или дуготрајнији снежни покривач.

- У условима климатских промена и све топлијих зима, у нижим пределима већи део зимских падавина све чешће се излучује у виду кише. Са друге стране, топлија атмосфера може да садржи већу количину водене паре, па су, када се истовремено успоставе довољно хладни услови, и даље могуће епизоде интензивних снежних падавина. Због тога се ефекат климатских промена не огледа само у томе колико снега пада, већ још израженије у смањењу броја мразних и ледених дана и краћем задржавању снежног покривача.

Као пример наводи Београд где је током климатолошког периода 1961-1990. просечно бележено око 43 дана годишње са снежним покривачем, док их је током целе 2025. године било само девет.

- Снег, дакле, и даље пада, али су услови за његово дуже задржавање све неповољнији. У овом тренутку не постоји сезонски сигнал за дуготрајно екстремно хладну зиму. Напротив, доминантан сигнал указује на средњу сезонску температуру изнад климатолошког просека - наводи Совиљ и додаје:

 - То, ипак, не значи да током зиме неће бити краткотрајних периода са јаким мразем, веома ниским температурама, локално обилним снегом, леденом кишом или краткотрајним низом ледених дана. Сезонска прогноза описује преовлађујући карактер тромесечног периода, али не може неколико месеци унапред да предвиди појединачне продоре веома хладног ваздуха и њихов интензитет. Због тога у овом тренутку не бисмо ни тврдили да ће предстојећа зима бити "блажа од претходне". И претходна зима била је топла - на нивоу Србије средња сезонска температура износила је 2,7, односно 1,8 степени изнад нормале, и била је тринаеста најтоплија од 1951. године.

 Совиљ појашњава и да топлија зима у целини не искључује појаву краткотрајних и веома интензивних зимских епизода.

- Тачан датум првог снега није могуће прогнозирати неколико месеци унапред. За такву информацију потребно је сачекати прогнозе знатно краћег рока, када конкретна синоптичка ситуација постане предвидива. Оно што можемо да наведемо јесу климатолошки подаци. Средњи датум првог снега у Београду је 23. новембар, док је средњи датум формирања првог снежног покривача 3. децембар - наводи саговорник:

- У нижим пределима Србије први снежни покривач се у просеку јавља од друге половине новембра до прве половине децембра, у зависности од региона. На пример, просечан датум првог снежног покривача је 23. новембар у Димитровграду и 25. новембар у Куршумлији, док се на крајњем северу земље он у просеку формира касније - око средине децембра - наводи он и истиче да су ово климатолошки просеци, а не прогноза датума првог снега за ову годину.

Према његовим речима llimatološki се мразеви најраније и најизраженије јављају у вишим пределима и котлинама, нарочито у југозападној и јужној Србији, где током ведрих и тихих ноћи може доћи до веома интензивног радијационог хлађења и акумулације хладног ваздуха.

- У урбаним срединама, укључујући Београд, мраз је у просеку слабији и ређи због ефекта урбаног острва топлоте. Према сезонским изгледима, током целе предстојеће зиме очекује се од 30 до 55 мразних дана у нижим пределима, а на планинама од 60 до 75 дана - каже Совиљ.

Подсећа и да је јануар најхладнији зимски месец у Србији, а уједно је и месец у којем се у просеку бележи највећи број дана са снежним покривачем.

- У Београду се то добро види на подацима за референтни период 1991–2020. године: просечно се бележи око 6,7 дана са снежним покривачем у децембру, 11,4 дана у јануару и 7,9 дана у фебруару. Сличан статистички тренд уочава се и на осталим станицама у Србији. Међутим, климатски просек не значи да ће баш такав развој времена бити и током зиме 2026/2027. годину. У условима климатских промена све је важније правити разлику између појаве снежних падавина и трајања снежног покривача. Снег може пасти и бити обилан током једне епизоде, али се услед виших температура све чешће краће задржава на тлу.

Према актуелним сезонским изгледима, Совиљ каже, да се највеће укупне количине падавина током зиме очекују на западу Србије и у брдско-планинским пределима - на западу земље до око 210 mm, а у брдско-планинским пределима до око 240 mm.

- Када је реч искључиво о снегу, највећа вероватноћа за чешћи и дуготрајнији снежни покривач постоји у вишим планинским пределима, где је температура чешће довољно ниска да се падавине излучују у виду снега и да се снежни покривач дуже одржи. У нижим пределима, услед виших зимских температура, већи део падавина може се излучивати у виду кише, суснежице или влажног снега који се релативно брзо топи. Зато је веома важно нагласити да суфицит укупних зимских падавина не треба аутоматски изједначавати са суфицитом снежних падавина или дуготрајнијим снежним покривачем - наглашава.

Метеоролог објашњава да је и у сезони која је у целини топлија од просека могућ краткотрајан продор веома хладног ваздуха и појава двоцифрених негативних температура, нарочито у котлинама и вишим пределима.

- Колико би такав евентуални хладни талас био интензиван и колико би трајао, моћи ће знатно поузданије да се процени тек у оквиру средњорочних, а нарочито краткорочних прогноза времена. Према актуелним сезонским изгледима, током зиме 2026/2027. године очекује се од пет до 15 ледених дана у нижим пределима Србије, док се у планинским пределима очекује од 25 до 40 ледених дана - најављује Совиљ и појашњава да је ледени дан дан када максимална дневна температура ваздуха остаје испод нула степени.

Совиљ каже да се најизраженији зимски услови очекују у планинским пределима и појединим котлинама, нарочито на југозападу и југу земље.

- Снежни покривач се на планинама раније формира и знатно дуже задржава него у нижим пределима. Климатолошки се, на пример, на Копаонику годишње бележи око 160 дана са снежним покривачем, на Црном Врху око 117, на Златибору око 107, а у Сјеници око 97 дана. За Београд је основни сезонски сигнал такође зима топлија од просека. Снег и формирање снежног покривача су свакако могући, али у савременим климатским условима снежни покривач у нижим и урбаним пределима има тенденцију да буде мање постојан и да се брже топи - каже Совиљ и додаје:

- Средњи датум првог снега у Београду је 23. новембар, а првог снежног покривача 3. децембар, али то су климатолошки датуми и не представљају прогнозу да ће се снег ове године појавити баш тада.

Истовремено, историјски подаци показују да су у Београду могуће и веома обилне снежне епизоде. Месечни рекорди висине снежног покривача износе:

• у децембру 65 цм, измерених 2. и 5. децембра 1921. године;
  у јануару 61 цм, измерен 16. јануара 1935. године;
• у фебруару 80 цм, измерених 3. фебруара 1962. године, што представља и највећу забележену висину снежног покривача у Београду током зимских месеци.

- Ови подаци представљају историјске екстреме, а не очекиване вредности за предстојећу зиму - закључује Совиљ.

Србија Данас/Курир