Улица газде који је за понос целе Србије: Шапчани су га присвојили, а туристи највише воле баш ГАЗДА ЈЕВРЕМОВУ УЛИЦУ (ВИДЕО/ФОТО)
Бригу о заштити преузео је 1997. године Завод за заштиту споменика културе из Ваљева, који је наставио истраживање градске архитектуре, са акцентом на заштити и уређењу Господар Јевремове улице, као просторне културно-историјске целине од изузетног значаја за Републику Србију.
Господар Јевремова улица у Шапцу је просторна културно-историјска целина, уједно је јединствен споменички комплекс, који поред архитектонске, има изразиту историјско-урбанистичку вредност.
Као сачувани део старог градског језгра, 2006. године је проглашена за културно-историјску целину од изузетног значаја не само за Шабац, већ и за читаву Србију, како због самих новина које су се из ове општине шириле даље кроз Србију, тако и због самог лика и дела Јеврема Обреновића.
Стара Пазова у служби својих грађана: Обезбеђена помоћ од 50.000 динара за предузетнике (ВИДЕО)
Цвета дуално образовање у Старој Пазови: Више знања доноси нова радна места, веће плате и нове инвестиције за све грађане (ФОТО/ВИДЕО)
Нова улагања донеће нове погодности за грађане: Време је за екологију и боље комунално окружење (ВИДЕО/ФОТО)
Ова улица је део некадашњег старог градског језгра које се почело формирати у првој половини 19. века, када се град развија ван Баира, који је био окосница насеља ван зидина шабачке тврђаве у 18. веку. Лоцирана у самом центру, где се одвијао јавни живот града, у другој половини 19. века добила је трговачку функцију. Своје садашње име Господар Јевремова улица (пре Главна, Господска) добила је још 1890. године, током прославе стогодишњице рођења Јеврема Обреновића. После Другог светског рата звала се улица Марашала Тита, до 2000. године када је поново враћен стари назив.
После раскида са оријенталном архитектуром (средина и друга половина 19. века), у њој се под јаким утицајем средњоевропске архитектуре подижу репрезентативне грађевине богатих грађана, намењене становању и трговини, али и објекти јавне намене који су својом величином и изгледом доминирали. Почетком 20. века тај штимунг је измењен рушењем конака Јеврема Обреновића. Изглед Јевремове улице, најстаријег дела града, годинама је нарушаван "савременом" градњом зграда без традиционалних узора и естетских вредности и немарним односом према културном наслеђу.
У циљу очувања аутентичног идентитета Јевремове улице, извршено је истраживање градске архитектуре, које је 1982. године обавио Завод за заштиту споменика културе из Крагујевца. На основу тога Скупштина општине Шабац је 1985. године прогласила као непокретна културна добра десет објеката градске архитектуре. Даљу бригу о заштити преузео је 1997. године Завод за заштиту споменика културе из Ваљева, који је наставио истраживање градске архитектуре, са акцентом на заштити и уређењу Господар Јевремове улице, као просторне културно-историјске целине од изузетног значаја за Републику Србију.
Завод за заштиту споменика културе из Ваљева је 2002. године, вредновао целу улицу, сачинио урбано-архитектонску документацију и идејни пројекат за спровођење заштите и ревитализације овог дела града. Теренским радом обрађено је преко 40 објеката градске архитектуре у тој улици. Елаборат о градитељском наслеђу са прописаним мерама за њихову заштиту уграђен је у Регулациони план "Центар 1" у Шапцу. У настојању да се овај део старог Шапца сачува, приступило се 2003. и 2004. године преуређењу и ревитализацији Господар Јевремове улице. Присутни су стилови неоренесансе, академизма, сецесије, модерне, артдеко, карактеристични за средњоевропска струјања у архитектури крајем 19. и почетком 20. века.
Заједничка карактеристика свих зграда, без обзира којег су стила, је богато обрађена улична фасада, истакнути портали и пасажи, атици декорисани или балустерима или мотивима флоралног, антропоморфног или геометријског порекла, а на монументалнијим и богатим кућама и зградама јавне намене често се као завршетак постављају стојеће људске фигуре у низу (Крсмановића кућа, кућа Самуровића, и тако даље).
Као непокретна културна добра проглашене су: Зграда начелства округа подрињског (данашња зграда општинског СУП-а), Зграда Окружног суда, Кућа Павла Станића и Зграда Прве народне апотеке. Својим стилским и типолошким квалитетима оне завређују посебан третман који дефинишу мере заштите које прописује територијално надлежни Завод за заштиту споменика културе из Ваљева. Господар Јевремова улица је до данас сачувала и своју особиту улогу у животу града, то да је одувек је била срце вароши, најживља трговачка и пословна зона, сцена културних манифестација и главно шеталиште.
Тамара Пејић из Туристичке организације града Шапца објашњава значај Јевремове улице, као и то шта све обухвата и шта је то што је посебно издваја рекавши да сама Јевремова улица почиње на једном чувеном раскршћу и првом урбанистичком решењу за једну раскрсницу.
- То је било прво урбанистичко решење за једну раскрсницу у Србији које је пројектовано за време Јеврема Обреновића, односно за време и у периоду када је Јеврем Обреновић био градоначелник града Шапца. Када узмемо у обзир и то да се за време владавине Јеврема Обреновића везује се и период Османске владавине тада већина градова у Србији није имала пројектоване и уређене улице што је довело до тога да Шабац предњачи, између осталог, и у томе, те је град Шабац добио и прву раскрсницу - објашњавају из ТО и додају:
- На самој раскрсницу настала су и најлепша здања у граду која су управо ту, и наменски зидана баш "за ћошак" односно зидана су тако да се уклапају у раскрсницу.
Тамара Пејић истиче да је једна од најзначајнијих зграда заправо Крсмановића кућа која се и налази на овој популарној раскрсници у Јевремовој улици.
- Ради се о згради коју зову "Мираз". Наиме, једна богата трговачка породица, а тада их је Шабац имао доста, својој ћерки, Данки Топузовић даровала је у мираз целу кућу коју је она однела у породицу Крсмановић када се удала, али под интересантним околностима и условима - прича Тамара Пејић и објашњава да је услов био, да би Данка могла да понесе кућу у мираз она је морала да испуни завет свога оца који је гласио "да сиромашне девојке које немају могућности да понесу одређени мираз у свој нови дом и породицу, морају да добију одређени број дуката који ће Данка Топузовић њима дати од кирије које је добијала од дућана у тој кући".
Данка је то и урадила, а Крсмановићи су постали богатији како за снајку, тако и за кућу и њено велелепно здање.
Поред Крсмановића куће улицу Јеврема Обреновића и саму раскрсницу краси и објекат који симболично носи назив "Зелени венац" због боје фасаде која се годинама није мењала.
- Ради се о некадашњем фонду сиромашних ученика града Шапца. Филип Митровић, познати Шапчанин, заједно са својом супругом је подигао ову зграду управо како би помогао сиромашној деци из Шапца, а интересантно је и то да је та породица сваке године на празник Врбицу деци у Шапцу даривала разне пакетиће, књиге, одећу... Како би им помогла, а што се одржало дан данас. Сви у Шапцу негују ову праксу како би помогла деци и одржала сећање на Филипа Митровића и његову породицу, а поред тога, да би сећање остало што дуже, ова зграда остала је иста, није се мењала ни боја ни фасада, а Шапчани и дан данас памте живот и дело овог великог човека - рекла је Тамара Пејић из ТО Шабац.
Пројекат је финансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.