ОПШТИНА ЗА ПРИМЕР: Велика Плана 34 године држи час из демократије
Синоћ је у Великој Плани одржан митинг досовске опозиције и дела студената. Био је то један од највећих политичких скупова у Великој Плани од увођења парламентарне демократије, 1990. године.
Оно што је најбитније јесте да је скуп протекао без иједног инцидента. Тако је настављена једна добра традиција - за 34 године парламентаризма, политичке борбе и страначких надгорњавања у Великој Плани није одржан ни један митинг на којем се догодио неки инцидент.
(Криминални упад функционера и активиста досовских странака у зграду Општине 2000. године не рачунам у митинге, већ у револуционарни вандализам.)
На понос Великој Плани јесте и чињеница да се за 34 године парламентаризма на седницама Скупштине општине није догодио ни један инцидент. Колико има општина у Србији које могу тиме да се похвале? Ако их уопште има.
Да ли у Србији постоји општина у којој су за пет последњих година на седницама Скупштине општине одборници опозиције говорили кад су хтели, шта су хтели и колико су хтели? Без иједног случаја опомене, одузимања речи? Нема. Толико о диктатури Вучића и СНС.
Политички протести су легитимни. Они су нормални. Није нормално што они у Србији трају три деценије. Сваке године. Протести, избори, протести, ратови, протести, санкције, протести…Често и месецима. То пред нас као народ поставља озбиљна питања о нашој политичкој зрелости. И нашој одговорности према себи као нацији и према својој држави.
Није нормално ни то да мањина малтретира већину. Да групе студента и професора месецима не дозвољавају да се на универзитетима одвија настава и полажу испити. Да се доводи у питање школска година и статус 200.000 студената. Да професори у средњим школама не држе наставу, већ децу и њихове родитеље изводе на улицу, у политичку арену. Да родитељи чија деца иду у школу јавно жигошу родитеље чија деца иду у школу?!
Да групе самозваних револуционара, у име студената, који их никад нису изабрали да их предводе, тромесечним блокадама најважнијих саобраћајница у Србији малтретирају стотине хиљада људи. Ускраћујући им једно од основних људских права - право на слободу кретања.
Свим овим што се дешава озбиљно се угрожава стабилност државе и њен привредни развој а друштвене супростављености доводе до ивице грађанског рата.
Не сумњам да ће у борби која се води већина грађана Србије и већина грађана Велике Плане подржати Александра Вучића и његову политику. Уз оправдано очекивање, да се држава напокон више упусти у борбу против криминала, корупције и - некомпететности. Да се више води рачуна о стручности, него о страначкој припадности.
Али шта год буде и како год буде, за Велику Плану је врло важно, можда и најважније, да настави да држи час из демократије. Да политички митинзи и скупштинске расправе и следеће 34 године протекну без иједног инцидента.
