Ова појава све чешћа у Србији: Све чешће удара без најаве - Данима без кише, а онда долази пакао (ВИДЕО)

Последњих дана Србија се суочила с низом екстремних метеоролошких појава. 

Температуре су достизале несносне висине, а у долини Велике Мораве жива у термометру попела се и до 41°Ц. Паралелно с несносном врућином, поједине крајеве погодиле су и снажне олује.

Јун ове године оборио је све рекорде и проглашен је за најсушнији и најтоплији у историји мерења. Такви услови довели су до изражених сушних прилика, како метеоролошких тако и хидролошких. Реке бележе изузетно низак водостај, у појединим деловима чак до те мере да је пловидба озбиљно отежана.

У више наврата температуре су прелазиле 40 степени, док многи крајеви нису видели ни кап кише данима.

Последице су видљиве широм земље – избило је више стотина пожара, и у шумама и на отвореним површинама. Ватра је прогутала стотине хектара шумског покривача и ораница, а оштећено је и више десетина објеката. Ситуација је на неким местима доведена до ивице катастрофе.

Комбинација екстремне топлоте, дуготрајне суше и исушене земље створила је идеалне услове за избијање и ширење пожара.

Олује након жарећих дана

Након топлотног удара, Србију су протекла два дана погодиле снажне олује. Због прегрејаног тла и атмосфере, нагли продор хладнијег ваздуха изазвао је бурне атмосферске реакције, праћене формирањем снажних грмљавинских система.

Олује су донеле пљускове, муње и ударе олујног ветра, који је на појединим местима стварао праве прашинске олује. Услед суше, земљиште је било деградирано и изразито суво, што је омогућило ветровима да подигну велике количине прашине у ваздух.

Делови Београда и ширег подручја били су захваћени овим опасним феноменом - видљивост је у тренуцима била сведена на свега неколико метара, што је изазвало озбиљне проблеме у саобраћају. Срећом, тежих последица није било, али опасност од оваквих појава остаје висока.

Ветровима који су локално достизали орканску јачину, са ударима и преко 100 км/х, ветар је рушио стабла, разбијао прозоре, откидао кровове. Забележено је осам повређених особа.

На инстаграм страници клима_101 објављен је снимак прашинске олује која је 7. јула погодила Београд, уз објашњење да су високе температуре и суво тло омогућили ветру да подигне огромне количине прашине.

Др Ана Вуковић Вимић са Пољопривредног факултета у Београду, једна од водећих домаћих стручњакиња за прашинске олује, објашњава да се ове појаве дешавају када јаки ветрови ниског слоја ударе у "право место" – односно у суву и деградирану површину. Београд, погођен сушом и распрострањеном градњом, као и бројним градилиштима, тренутно представља идеалан простор за настанак ових олуја.

Ове олује посебно угрожавају безбедност у саобраћају због наглог смањења видљивости, што може довести до ланчаних судара.

Упркос све чешћој појави, Србија још увек не препознаје прашинске олује као озбиљну претњу и не постоје системске мере за њихово спречавање. Кључ лежи у очувању земљишта, а у градским срединама пре свега у заштити природног зеленила.

Прашинске олује сада се бележе готово сваке године, најчешће у Војводини, у зонама деградираних и напуштених пољопривредних површина - упозоравају из клима_101.

Ипак, последње захлађење с кишом донело је делимично олакшање и ублажило сушу, али не задуго. Већ наредних дана очекује се повратак сунчаног и сувог времена, а према прогнозама, следеће седмице Србију би могао захватити нови топлотни талас. Нажалост, неки крајеви, нарочито на југу земље, ни током овог освежења нису добили значајније количине падавина.