ОВДЕ СЕ СКРИВАО СРПСКИ РОБИН ХУД? Бајковита пећина у срцу наше земље
Легенда тврди да је српски Робин Худ сакрио своје благо у овој пећини
Река Мали Пек надомак Мајданпека, позната као златоносна, настаје спајањем Рајкове реке, која протиче кроз истоимену пећину, да би се недалеко од пећине спојила са Пасковом реком.
ОСТАЦИ ПРАВОСЛАВНЕ СВЕТИЊЕ У ДВОРИШТУ КУЋЕ: Сестрама из села Сјениште отац оставио велики аманет (ФОТО)
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТИЦУ КОЈА ДОНОСИ СПАС ОД БЕДЕ: Изговорите молитву уколико се нађете у невољи на данашњи дан
Рајкова пећина није само једна од најлепших у нашој земљи, већ и једна од најдужих, будући да је до сада истражено 2.304 метра њених канала.
Пећина српског Робина Худа
Као што је чувени јунак отимао од богатих и давао сиромашнима, тако је исто чинио и српски Рајко Војвода.
Легенда вели да је он имао механу и да је често одлазио ноћу у походе на турске караване. Али наводи и да је благо које је отимао скривао управо у пећини.
Иако до дана данашњег то благо није пронађено, када се уђе у ову пећину, "благо" је лако уочљиво. Многобројни пећински украси су ту, као и Јежева и Концертна дворана, затим Дворана када. А ту су и Мале и Велике оргуље, те Обешени хајдук Рајко, Сала стећака и Кристална дворана, као и Дворана водопада, Жртвеник, Зимска бајка и Духови. Све су то богатства Рајкове пећине.
Осим сувог хоризонта, ова пећина има и речни, будући да кроз њу протиче и Рајкова река.
Након реконструкције су оба хоризонта повезана, што је омогућило посетиоцима да крену у кружни обилазак ове природне лепоте наше земље.
Од 1975. године је ова проточна пећина, коју је открио чувени српски географ Јован Цвијић, отворена за јавност. Забележено је да је он још 1894. године боравио овде и да је оставио научне податке о њој у делу "Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији". У том делу он Рајкову пећину назива Хомољска лепотица, са правом.
Нажалост, успео је да истражи само 535 метара ходника, пошто је у то време француско друштво, које се бавило експлоатацијом рудника у Мајданпеку, баш у Рајковој пећини изградило брану, која је требало да спречи поплаве у оближњем граду.
Након што је група спелеолога из Ваљева, коју је предводио доктор Раденко Лазаревић, 1974. године истражила пећинске ходнике, она је отворена за јавност.
Око 200 километара је Рајкова пећина удаљена од Београда и нешто више од 2 километра је дели од Мајданпека.