ОВО ЈЕ ДУША РОДНОГ ГРАДА СТЕВАНА СИНЂЕЛИЋА: Црква светог Николе у Свилајнцу (ФОТО)
Свилајнац има три споменика, три симбола, три сведочанства своје бурне историје, која чине душу града, његово својеврсно духовно упориште.
То су величанствени споменик највећем хероју ресавског краја Стевану Синђелићу, ништа мање леп споменик јунацима изгинулим у два балканска и првом светском рату и градска црква.
Црква светог Николе у Свилалајнцу је једна од првих зиданих цркви које су у Србији саграђене након њеног ослобођења, за које се изборила у Првом и Другом српском устанку. Подигнута је 1827. године у време владавине књаза Милоша Обреновића, па ће ускоро обележити два века постојања.
Прохујало је много вакта и земана, протутњало је долином Ресаве још пет-шест буна и ратова, ништа мање крвавих од оног Карађорђевог и његових устаника, многе ствари су страдале од људи и зуба времена али је црква иза свих вихорова опстајала лепша и ближа својим верницима.
За изградњу светиње најзаслужнији је тадашњи ресавски књаз Милосав Здравковић Ресавац. Захваљујући његовом утицају на књаза Милоша овај је удесио да цркву граде Јанко Михаиловић, Јован Ковач и Никола Ђорђевић, који су у то време били међу најчувенијим мајсторима ослобођене Србије, док је на изради иконостаса ангажован Јован Стеријевић, у историји познатији као Јања Молер.
Црквене књиге кажу да је први звук звона на Цркви светог Николе који се разлегао питомом равницом око реке Ресаве био и својеврсна најава потпуног ослобођења Србије. Наиме, звоно је постављено у марту 1830. а сам неколико месеци касније турски султан је потписао хатишериф којим је Србија добила статус вазалне кнежевине а Србима признато право на слободу вероисповести и оглашавање црквених звона.
По изгледу и садржају монументални иконостас дело је Димитрија Посниковића из осме деценије деветнаестог века. Његовом изградњом, стари иконостас Јање Молера премештен је у Цркву светих апостола Петра и Павла у селу Дубница, која је саграђена 1869. године.
Иако је садашњи живопис унутрашњости цркве осликан почетком седме деценије прошлог века, све у светињи и око ње одише старином. Међу најдрагоценијим предметима из првих година и деценија живота свилајначког духовног храма су певница, седишта, позлаћени дрвени путир за 24 свеће и крст дар Милосава Здравковића и иконе из средине деветнаестог века.
Међу црквеним књигама налази се и један примерак Јеванђеља, које је штампано 1759. у Москви.
У пространој порти је мање гробље, у којем почивају један књаз и један војвода: књаз Ресавац и војвода црноречки Милисав.