ОВО место је НАЈВИШЕ засуто ОСИРОМАШЕНИМ УРАНИЈУМОМ: Болести, АВЕТИЊСКА села, леже се ГАМАД из зидова (ФОТО/ВИДЕО)

У аветињско село Пљачковицу изнад Врања, где је током бомбардовања 1999. НАТО сручио готово 2.000 пројектила, скоро две деценије нико не долази. Урушене куће зарасле су у коров, а километрима около нема живота.

После бомбардовања Пљачковице измерено је зрачење од чак 236.000 бекерела по килограму. Реч је о јонизујућем зрачењу 8.000 пута већем од дозвољеног. То је и разлог због чега мештани верују зашто је број оболелих од карцинома у овом крају повећан 12 пута.

- Ко ће тамо жив да зађе? Једино ако је ван памети. После бомбардовања тамо је ратни штаб послао осам радника "Водовода" који су двадесетак дана ограђивали контаминирани простор. Убрзо су добили пеге и пликове по телу, а седморица су умрла од карцинома. И ником ништа. Мени су умрли зет и ћерка, исто карцином, а кажу нема то везе са бомбардовањем. Срамота, лажу нас годинама и време је да неко отвори ту Пандорину кутију и саопшти истину народу - прича ојађени Врањанац Горан.

Како ово село у широком луку сви заобилазе, репортер Српског телеграфа након три сата успона тешко проходним шумским стазама, пуним камених громада, стигао је до репетитора који је био мета "Милосрдног анђела". Иако бомбе нису успеле да униште у потпуности репетитор, нанеле су знатно већу штету читавом врањском крају.

- Претпоследњег дана бомбардовања из наше куће изненада су се покупили и нестали људи који су радили са радио-станицом. Неколико сати потом зачуло се тутњање авиона, па гранатирање. Велики облак прашине нас је преклопио да се нисмо видели. Срећа је да смо остали у кућама јер су гелери ударали у зидове. Било је страшно - присећа се бомбардовања Пљачковице Стојанка Крстић.

ЈЕЗИВА ПРИЧА о српском војнику који је носио комад уранијумске муниције са собом: Држао га у униформи (ВИДЕО)

А шта су све сручили на ово брдо, мештани само нагађају.

- То што тамо нико више не иде није чудо. Ми више ни стоку не чувамо јер немамо где да је напасамо. Остале су нам само козице, које хранимо око куће. А кад одемо на пијацу да нешто продамо, купци прво питају да ли смо из околине Пљачковице и не купују ништа - жали се домаћица Зорица Крстић из суседног насеља Пржар.

Она додаје да је много разних комисија овде испитивало воду, ваздух и земљиште, али да им нико не саопштава истину.

- Сви кажу да су параметри у границама нормале, а људи у насељу умиру од карцинома. Срећа да смо наше младе разаслали даље по Србији, да се бар њима нешто не деси - додаје Зорица Крстић.

У Пљачковици је некада било двадесетак кућа и око 80 душа. Сада је то село смрти.

- Данас је Пљачковица мртво село, без сељака. Мој старији брат умро је после бомбардовања од карцинома. После бомбардовања често смо одлазили у село, садили кромпир, гајили стоку, косили и то је, изгледа, главом платио - са тугом прича пензионер Милентије Крстић звани Мента.

СТРАВИЧАН ИЗВЕШТАЈ МИСИЈЕ УН: Срби ће умирати од осиромашеног уранијума!

Док нам са сузама у очима показује преостале развалине његове родне куће, објашњава да је читаво село обрасло у високу, густу траву.

- Две деценије овде нема живе душе. Делује аветињски - додаје он.

У развалинама подрума и око њих легу се змије, а у каменим зидинама шкорпије. Кад захучи ветар, шкрипе дотрајали прозори и врата на само две простале куће, док су све остале утонуле у растиње. Коров је избрисао гробље са лица земље.

У суседном Пржару ништа ведрија прича. Нема куће без црног флора.

- Супруг Радомир умро је од карцинома. Напало га изненада, оперисаше га у Нишу и за годину умре. И ја сам болесна - прича домаћица Даница Јовановић и показује около празне куће на Пржару.

Неко је ту почео својевремено да гради хотел, али је стао. Да ли због због средстава, не зна се, али мештани се питају за кога да гради кад се сви плаше од зрачења да ту дођу.

Фотографије можете погледати ОВДЕ.