Ово су последице блокада: Губи се статус редовног студента, право на смештај у студентском дому, па чак и породичне пензије

 - Четврти захтев студената смо испунили. Током трајања радне групе, тражено је повећање од 20%, али није било јасно на шта се тачно односи тај проценат. На једној од седница, поставили смо то питање ректору Ђокићу – 20% чега? Његов одговор је био: "Не знам." Претпоставили смо да се мисли на сталне трошкове факултета. Касније смо добили документ који је знатно прецизније дефинисао тај захтев, што сматрамо позитивним помаком. Ипак, у Министарству имамо утисак да студенти нису сами дошли до тако детаљног разумевања финансирања факултета и универзитета – очигледно је да им је неко у томе помогао - објаснила је.

 - Студенти су тражили 20% више средстава од укупног буџета намењеног за високо образовање, из закона о буџету који је усвојен у новембру. Тада је усвојено 60 милијарди динара, а они су захтевали повећање од 20% у односу на ту суму – што би износило 12,01 милијарду динара. Међутим, тај захтев дуго нису јасно дефинисали. На крају им није додељено тих 20%, већ 17,7 милијарди динара – дакле, и више него што су тражили. Додатна средства обезбеђена су јер су студенти затражили и финансирање самофинансирајућих студената, што је потпуно легитиман захтев. Ипак, начин реализације је специфичан – не иде преко факултета, већ тако што студенти отварају посебне картице на које држава уплаћује средства. Затим факултети те износе добијају директно, а држава им рефундира оно што су студенти уплатили. Та рефундација се врши два пута годишње – 30. априла и 30. септембра.

Шуваковић истиче да је веровала како ће се студенти, након испуњења захтева, вратити на факултете:

 - Желела сам да верујем у то. Желела сам да испунимо све захтеве тачно онако како су нам достављени од стране Мега пленума. Али, негде у себи смо знали – то никада неће бити довољно - рекла је.

Говорећи о комуникацији са академском заједницом током израде нацрта закона, представница Министарства просвете истакла је низ препрека које су онемогућиле дијалог са свим студентима. Посебно је указала на одсуство директне везе са пленумима и студентима који су организовали блокаде, али и на дистанцу између тих група и оних који су се повукли са факултета. О томе каже:

 - Када смо завршили нацрт закона, питали смо ректора Ђокића да ли је то сада у реду. Он је рекао да мора да пита пленум, али да са њима нема комуникацију. Никако нам није јасно како да питамо некога и како да будемо медијатор, ако немамо комуникацију са другом страном. Јако ми је жао што није дошло до комуникације између Министарства просвете и студената – и оних у пленумима и блокади, и оних који чине већину и који су у међувремену отишли кућама - рекла је и додаје да ректору Ђокићу више не верује због начина на који је отказао састанак са председником.

 - Губитак поверења је нешто што нам се дешава у академској заједници, и то свакако није добро. - додала је.

Ситуација међу студентима у Пленуму постаје све комплекснија.

Озбиљне последице

 - Од студената у Пленуму који нису тако радикални чуло се да су уморни и да нису сигурни да ли могу да наставе академску годину. На пленумима учествују и добре колегинице, педагози који су им објаснили да постоје и други облици наставе, које могу искористити ако се осећају уморно. Већина професора је свесна тога - додала је.

Ненад Филиповић истиче да би студенти, уколико обнове годину, могли сносити озбиљне последице:

-Губе статус редовног студента, право на смештај у студентском дому, па чак и породичне пензије. Последица је много, али то треба јасно рећи – могуће је да неки студенти тога нису ни свесни -рекао је Филиповић, додајући да обе стране морају да крену заједно.

-Нека се крене са хибридним обликом наставе, online. Ако се неко плаши да га колеге не виде док држи наставу, или ако се студенти плаше. Видим да постоји велики страх, а као бивши ректор нисам имао ниједан такав проблем. Све ово ми је несхватљиво, али морамо да решавамо проблем, а не да чекамо да нам неко други реши. Кога да чекамо? Професори морају да виде шта ће, студенти исто - казао је Филиповић.

 - Смета ми што се политика уноси на факултете. Свима кажем: ајде да се договоримо као у Црној Гори, нека протести буду суботом и недељом, али да се људи врате настави и нормалним стварима. Направите партију, организујте се – то кажем студентима и професорима, свима који желе. Неки сами себе криве што се ово оволико отегло. Већина професора има симпатије према студентима, то су наша деца. Међутим, како ово предуго траје, мислим да се створило мишљење да су студенти изманипулисани. Моје мишљење је да велика већина професора жели да се врати на наставу - додао је.