ПЕВАЧ СКОЧИО С ПАНЧЕВЦА! Његова смрт 25 година под ВЕЛОМ ТАЈНЕ - оставио опроштајно писмо од свега ПЕТ РЕЧИ
Његова смрт и 25 године касније прекривена је велом тајне
Душан Костић, популарни певач народне музике, преминуо је 13. маја 1996. године, а његова смрт и 25 године касније прекривена је велом тајне. О детаљима и данас се прича и многи су и даље потресени стравичним догађајем.
НИКАД ИХ НЕ БИСТЕ ПОВЕЗАЛИ СА КОВИДОМ! Откривени нови СИМПТОМИ корона вируса - ево како да их препознате
СЛАВИМО ВЕЛИКОГ СВЕЦА ИЗ ЛОЗЕ НЕМАЊИЋА: Данас је Мратиндан - обичаја је више, али ЈЕДНО ЈЕ ПОСЕБНО важно за укућане
КОРОНА ОДНОСИ СВЕ ВИШЕ ЖИВОТА СРПСКЕ ДЕЦЕ: Црне бројке - лекари посебно упозоравају на један фактор
"Било је то 13. маја 1996. године око 18.50 часова", писало је у кратком извештају полиције.
Наводи се да је Душан "виђен како скаче преко ограде Панчевачког моста, између стубова 39 и 41, одакле се више није жив појавио".
Једини очевидац скока с моста био је радник ЖТП Саша Вељковић, који је полицији рекао да ипак није сигуран да је човек који је тог дана извршио самоубиство заправо певач. Костићево тело никад није пронађено и то је био довољан повод за градске приче. Према једној верзији, Душко је убијен, а његово самоубиство је инсценирано да би се злочин прикрио. Било је и оних који су веровали да је певач био у депресији када се убио јер није могао да врати славу. Трећа верзија, пак, сигурно је и најчуднија - Душко је сам инсценирао самоубиство, након чега је побегао у иностранство због огромних дугова.
Душанова супруга Невенка и ћерке тврдиле су да много тога не разумеју.
- У целом случају има много нелогичности. Једини сведок наводног самоубиства није сигуран да је то био Душко. Он је изјавио да је само видео неког човека како скаче - открила је Невенка својевремено.
На месту несреће пронађена је Душкова торбица са личним документима.
- И тај део је обавијен са много тајни. Торбица и документа су били потпуно суви, а његово тело никада није пронађено - поручила је супруга покојног глумца, која никада није желела много да детаљише на ту тему.
Пре свега, желела је да сачува ћерке од могућих непријатности.
- Кад бих пристала да причам о Душку, вероватно би ме гонила ова жена с којом је он живео пре нестанка. Не бих имала мира. Плашим се највише за своје ћерке, схватите ме - казала је својевремено госпођа Вукадиновић, сигурна да "ту нису чиста посла".
Иначе, неколико дана након трагедије на адресу госпође Невенке, али и адресу куће Душкових родитеља у Лесковцу и жене с којом је живео последње дане стигло је кратко писмо у којем је писало: "Много вас волим, опростите ми".
Није било ни потписа ни печата на коверти.