Плаћање алиментације и обмане очева: Алиментациони фонд као решење овог проблема у Србији, ово је све што треба да знате

То би значило да држава плаћа алиментацију када мушкарац, бивши супружник не жели да је плати. На тај начин жене и деца били би увек финансијски сигурни, а држава би преузела поступак против неодговорног родитеља.

Постојање оваквог фонда већ је уведено у хрватско и црногорско законодавство, док би за домаћи правни систем увођење алиментационог фонда представљало новост. Ипак, јула прошле године у скупштинску процедуру Републике Србије ушао је дуго најављивани Предлог закона о привременом издржавању деце из Алиментационог фонда.

Шта је алиментациони фонд

Алиментациони фонд представљао би фонд из кога би деца, до навршене 18. године живота, чији родитељ (иако је на то обавезан извршном исправом односно правноснажном и извршном судском пресудом) не плаћа издржавање детету најмање два месеца узастопно.

Средства за финансирање алиментационог фонда обезбеђивала би се из буџета Републике Србије, а управљање фондом било би у надлежности Министарства за породичну заштиту. Идеја формирања алиментационог фонда садржана је и у преднацрту Грађанског законика Републике Србије.

Начини на које очеви у Србији избегавају плаћање алиментације

Међу разведеним мушкарцима влада уврежено мишљење да алиментацију плаћају жени, а не за издржавање детета како је законом прописано. Због тога се неретко дешава да се на разне начине довијају да избегну плаћање ове обавезе.

Преписују имовину на некога из фамилије: Када се имовина препише на туђе име, избегава се наплата алиментације
Крију део својих прихода: Очеви знају да умањују или крију део својих прихода
Одлажу рочишта због наводне болести: Још један чест начин за избегавање плаћања алиментације је и одлагање рочишта због наводне болести
Раде на црно: Још један проблем то што често са послодавцем договоре фиктивни отказ

Ко не плаћа алиментацију у Србији прети му затвор до две године

Према домаћем законодавству, родитељ који не издржава дете може бити суочен с извршним поступком покренутим на основу правноснажне судске пресуде. На тај начин омогућава се наплату алиментације принудним путем.

Међутим, пракса показује да такви поступци често трају дуго, а дужници издржавања користе разне начине како би избегли обавезу, попут пребацивања имовине на друге особе. Највећи проблеми настају када родитељ дужник ради у иностранству, што може довести до лишавања родитељског права, у складу са Породичним законом, док Кривични законик предвиђа и кривичну одговорност за неиздржавање детета.

"Недавање издржавања" представља кривично дело за које је запрећена новчана казна или казна затвора у трајању до две године, а у случају наступања "тешких последица по издржавано лице" до три године.

Ипак, ово не може да обезбеди финансијску подршку детету у тренутку када је она потребна. Из тог разлога оснивање алиментационог фонда је решење. Одатле би се деци плаћао издржавање уместо оног родитеља који не поштује своју законску и судску обавезу, а овај фонд потом би се рефундирао од родитеља који је био дужан да извршава обавезу давања издржавања, а то није чинио.

Како до новца из алиментационог фонда

Поступак за остваривање права детета на издржавање из алиментационог фонда, могао би да покрене орган старатељства по службеној дужности, родитељ који живи са дететом или старатељ детета, у име и за рачун детета.

Према објављеном тексту Предлога закона, приликом подношења захтева било би довољно само дати изјаву да је принудно извршење наплате алиментације протекло безуспешно, али не и доказе о томе, међутим, ближи садржај захтева требало би да буде прописан подзаконским актом.

Поступак остваривања права на привремено издржавање био би вођен по правилима управног поступка, пред органом старатељства (односно - пред Центром за социјални рад одређеним с обзиром на општину на којој се налази пребивалиште детета) и као и сваки поступак који се односи на дете, требало би да буде вођен у складу са начелом хитности.

Трајање привременог издржавања постојало би све док дужник издржавања не почне са испуњавањем своје обавезе, или док дете не наврши 18. годину живота.

Каква је пракса у региону

Примена Закона о привременом издржавању деце из алиментационог фонда у Црној Гори је ступила на снагу 2022. године, а током 2023. године предато је неколико стотина захтева за Алиментациони фонд и од стране фонда била су исплаћена средства у износу од преко 64.000 евра.

Потом су крајем 2023. године донете измене и допуне тог прописа, те су настале привремене обуставе плаћања средстава деци из алиментационог фонда. Ипак, Центри за социјални рад Црне Горе су право признавали и ретроактивно, што је резултирало неопходношћу измене прописа и привременом блокадом у раду алиментационог фонда. Како пише еКапија, због тога је пожељно да се приликом доношења овог закона у Србији исто питање унапред изричито регулише и не оставља могућност двосмисленог тумачења.

Идеја формирања алиментационог фонда, актуелна је и у Републици Српској, где је преднацрт закона најпре био усвојен, те повучен након јавне расправе.

Србија Данас/еКапија