Планирате да изнамите стан? Ово морате да знате пре него што предате кључеве
Краткорочно издавање некретнине се пријављује Пореској управи.
Тржиште некретнина доживело је недавно прави бум у Србији, а цене најма стамбеног простора понегде су скочиле и до 30 одсто. Онима који већ неко време размишљају о томе да издају своју гарсоњеру или неки већи стан који “зврји” празан, такав податак могао би да звучи прилично примамљиво.
Ипак, треба имати у виду обавезе које то носи са собом. Једна од њих свакако је и порез који треба платити.
"ТРЕБА ДА СЕ СУЗДРЖИМО ОД ПРОСЛАВА" Ове мере важиће за предстојеће празнике
СНЕГ У СРБИЈИ НАПРАВИО ПРОБЛЕМЕ! Нова Варош завејана - аутомобили стоје паркирани на улици
НЕДОДИРЉИВО ДРВО СА ЗАБРАЊЕНИМ ВОЋЕМ: Свето дрво чува најмрачније тајне у Србији, о њему се испредају легенде (ФОТО)
Наиме, порез на дугорочно издавање некретнина у Србији износи 20 одсто, а ко га плаћа зависи од тога ко је закупац, односно да ли је у питању физичко или правно лице, каже за B92.net Милан Трбојевић, порески саветник.
Уколико је, на пример, стан издат физичком лицу за 100 евра, закуподавац треба да плати 20 евра пореза држави.
У случају да се издаје пословни простор, локали, канцеларије и слично, порез плаћа правно лице које је закупац.
- Међутим, уколико се ради о краткорочном издавању некретнине до 30 дана, порез се обрачунава другачије - указује саговорник.
Онда се, појашњава, плаћа паушално, годишње пет процената просечне месечне зараде (око 3.260 динара) у Србији по лежају.
- Такође, за те две категорије постоји разлика и у начину пријављивања односно добијања пореског решења - објашњава Трбојевић.
Краткорочно издавање некретнине се пријављује Пореској управи и од ње добија пореско решење, док се дугорочно рентирање пријављује електронски и добија се број рачуна на који се плаћа као и позив на број.
