ЂУРИЋЕ СА ПЕШТЕРА ЗАДЕСИЛА ТРАГЕДИЈА: Кућа им ПОТПУНО ИЗГОРЕЛА! Са децом остали без крова над главом, а ледена зима "куца на врата"
Ђурићима из Крајиновића сада је хитно потребна помоћ! Марко ће током дана отворити жиро рачун.
Марко, Барла и двоје деце ледену ноћ после пожара провели у зградици од дасака, шупи уствари, у ватри им изгорело све што су имали, породици потреба хитна помоћ да презиме.
ХИТНО СЕ ОГЛАСИО МУП о дечацима који су слали лажне дојаве о ПОСТАВЉЕНИМ БОМБАМА: О свему су обавештени и судски органи Новог Пазара!
ХИТЛЕРОВ ДОКУМЕНТ КОШТАО ДРЖАВУ 40.000 ДОЛАРА: Директива 25 својеврстан је доказ злочина, а ево и шта пише у њој
НАЈНОВИЈЕ УПОЗОРЕЊЕ РХМЗ-а: Метео аларм упаљен! Србију чека ЛЕДЕНА КИША!
Од ува до ува, од куће до куће, пукла је синоћ Пештером као бомба вест - Марку Ђурићу из Крајиновића изгорела данас кућа, Марко и жена, троје деце остали на ледини. Не зна се ни како ће ову ноћ преноћити, а камоли зиму. Синоћ зове Неле Којовић са Бара, јутрос Митко Баждар из Сјенице, људи тврда кова, обојица само што не плачу, веле, нешто се брзо мора учинити, помоћи Марку и дечици.
Марко је од зоре облетао око згаришта, греда које су догоревале. Он и супруга Барла, дечица, Александар је пети разред, Анђелија осми, најстарија Манојла је у ђачком дому у Крагујевцу, тамо учи Медицинску школу, ноћ су провели у брвнарици, шупи у ствари, склепаној од дасака а ноћ на Пештеру била хладна, ледена јутрос пролеће по која пахуља снега.
- Све смо имали, сад више немамо ништа. Све што смо годинама стицали, радили и нас двоје и деца, све смо у ову кућу уложили. Имали собе, купатило, намештај, белу технику, одећу, обућу, ма, били домаћини људи, знају људи, све је јуче изгорело - причао је јутрос Марко гледајући згариште.
Још теже му од пожара, од ватре која је брзо све прогутала, јуче поподне било дочекати децу из школе. Кад су стигли, видели шта је било, шта их је задесило, мали Александар, дечачић, закукао из гласа, девојчица је плакала и плакала. Жао дечици било и куће и оца црног као угарак, и мајке, и играчкица и свески, књига, све што су ујутру оставили у кући, све изгорело.
- Срећа па су деца била у школи. Кад су дошли, једва сам их смирио. Виде и они шта нас је задесило, шта нас је снашло. А, сви редом, ако кога у селу нисмо помогли, ником нисмо одмогли, сваком изашли у помоћ кад је требало, ником ништа нажао нисмо учинили. Све жена и ја створили, направили са наших 20 прстију, уграђивали циглу циглу, блок по блок, намицали динар на динар, штедели, борили се да живимо ко људи, да напредује кућа и породица - прича Марко.
Ни сам, како каже, не зна како је јуче избио пожар. Он је био у штали, у котару, намиривао стоку, носио теладима жито, ништа није слутило на несрећу, ватра је букнула одједном, само је Бурла закукала изгласа, кад је Марко од штале стигао до куће, пламени језици већ су сукљали у небо.
- Стигле су и комшије брзо, ватрогасци, цистерна са водом, ма све џаба, греде, кровна конструкција, све је то била сува боровина, намештај, све је горело као луч... Нешто мало жита што је било у приземљу сам спасио, оно што је било на спрату све је изгорело. Изгорео агрегат, моторне тестере, био сам кућу средио ко у граду што људи имају. Домаћин сам био - каже Марко.
Док је кућа горела, Марко неколико пута скакао у пожар да спаси ако се ишта спасити може. Изнео из куће нешто докумената, новчаник, све друго прогутала је стихија.
Већ јуче поподне окупили се горштаци код Марка, да виде шта чинити, како помоћи Ђурићима. Донели и новца, колико је ко имао и колико је ко могао. Кад ће помоћи Марку ако не сад.
- У најгоре време ме ово снашло. Пре неки дан било је снега скоро до колена, сад је окопнио, али ће нови већ за који дан. Најгоре је како да презимимо, у брвнарици ће бити тешко, две собице, хладно, слаб кров, објекат прављен од дрвета пре две - три деценије, дотрајао. Најгоре нам је за децу, не знам шта да радимо, не знам ни да ли је објекат који је изгорео, од кога су остали само голи зидови употребљив, то би неки стручњак морао да погледа.... Да одавде идемо, немамо куд нити можемо, имамо стоку, краве, телад, треба то гледати - прича Марко.
На тридесетак километара од Сјенице, у брдима на крају Пештерске висоравни живот је зими и онако тежак и претежак, суров. За који дан овде ће температура пасти на минус десетак или 20 степени, пре само коју годину, овде су били сметови од три четири метра, температура је падала на минус 30 степени, село било данима завејано.
Ђурићима из Крајиновића сада је хитно потребна помоћ. Марко ће током дана отворити жиро рачун, адреса породице за све који могу, који хоће да помогну је - Марко Ђурић, село Крајиновиће, 36315 Сјеничке Баре.