Портал Daily Греен: Климатске промене током прошлости

Према писању Daily Греен портала који се бави темама одрживог развоја, заштите животне средине и друштвене одговорности, промене у клими које су се дешавале током прошлости претежно су резултат спорих процеса који трају дуги низ година и постепено мењају климу на Земљи. Супротно томе, климатске промене са којима се ми данас суочавамо се одвијају далеко брже него што функционишу природни механизми који доводе до промена у клими.

Осим тога, може се јасно доказати узрочна веза између емисије угљен-диоксида из људских активности и повећања глобалне температуре од 1,28 степени Целзијуса (са тенденцијом настављања раста) од прединдустријских времена. Молекули угљен-диоксида у атмосфери апсорбују инфрацрвено зрачење које емитује површина планете и на тај начин задржавају топлоту која би иначе била ослобођена у свемир, што доводи до глобалног загревања.

Овај феномен, иначе познат као ефекат стаклене баште, природан је процес без ког би живот на нашој планети био значајно тежи. Наиме, да у атмосфери уопште нема угљен-диоксида и других гасова који доводе до ефекта стаклене баште, просечна температура би пала са 14 на -18 степени Целзијуса. Шта је онда проблем са гасовима стаклене баште?

Услед људских активности, пре свега сагоревања фосилног горива, у периоду након индустријализације, ослобођена је огромна количина тих гасова у кратаком временском периоду. То је за последицу имало нагле климатске промене са којима се суочавамо данас, пише Daily Греен.

Постоји значајна разлика између климатских промена данас и оних које се дешавале током прошлости планете Земље. Осим што су ово прве климатске промене које је изазвао човек, дештавају се изузетно брзо у поређењу са променама климе проузрокованим природним процесима. Проблем наглих промена је то што живи свет не постиже да се адаптира на услове који се брзо мењају, јер тако нешто изискује дужи временски период. Треба напоменути и да природне катастрофе великих размера, попут удара астероида, могу довести до изузетно наглих климатских промена са катастрофалним последицама. Овакав сценарио десио се већ у прошлости када је услед удара астероида пречника 10 до 15 километра дошло до избацивања огромне количине прашине, пепела и другог материјала у атмосферу, што је резултирало дуготрајним периодом зиме и масовним изумирањем. Овај случај догодио се пре 66 милиона година када су нестали диносауруси и бројне друге врсте.

Проучавањем климе прошлости баве се пре свега палеоклиматолози. Имајући у виду изазове са којима се данас суочавамо, знање о томе на који начин се клима мењала и какве су биле последице тога може нам бити од великог значаја. Како наводи Daily Греен, неки од природних процеса који доводе до споријих, постепених климатских промена су:

Циклуси соларног зрачења

Сваких 11 година, сунчево магнетно поље се мења, покрећући једанаестогодишњи циклус у коме долази до интензивирања и смањења соларног зрачења. Међутим, ове варијације су мале и имају занемарљив утицај на климу на Земљи.
Значајнији су „велики соларни минимуми“ – деценијама дуги периоди смањене соларне активности који су се десили 25 пута у последњих 11.000 година. Недавни пример, Маундеров минимум, који се догодио између 1645. и 1715. године, забележио је пад соларног зрачења за 0,04 до 0,08 одсто испод модерног просека. Научници су дуго мислили да је Маундеров минимум могао изазвати „мало ледено доба“, хладно раздобље од 15. до 19. века, међутим данас се претпоставља да је оно имало вероватно више везе са вулканском активношћу.
Сунце се у последњих пола века налази у фази опадања соларног зрачења.

Вулканске ерупције

Године 539. или 540. нове ере, вулкан Илопанго у Ел Салвадору експлодирао је тако снажно да су продукти његове ерупције досегли високо у стратосферу. Хладна лета, суша, глад и куга опустошили су друштва широм света.
Ерупције попут Илопангове убризгавају у стратосферу рефлектујуће капљице сумпорне киселине које заклањају сунчеву светлост, хладећи климу. Као резултат тога, може се повећати морски лед, рефлектујући више сунчеве светлости назад у свемир и тиме појачавајући и продужавајући глобално хлађење.
Илопанго је изазвао пад од око 2 степена Целзијуса који је трајао 20 година. У новијој историји, Ерупција Пинатуба на Филипинима 1991. Охладила је глобалну климу за 0,6 степени Целзијуса током 15 месеци.

Миланковићеви циклуси

Земљина орбита и оса стално мењају свој облик и положај. Ове цикличне промене, које се називају Миланковићеви циклуси, узрокују да количина сунчеве светлости која допире до наше планете варира, чиме настају и промене у клими.
Током епохе плеистоцена, која се завршила пре око 11.700 година, Миланковићеви циклуси су водили планету у ледена доба и из њих. Важно је напоменути да се ови циклуси дешавају у периодима од више десетина, па чак и стотина хиљада година, па се и резултујуће климатске промене дешавају веома споро.
Према тренутном стању циклуса, а без утицаја људске емисије угљен-диоксида, могли бисмо да очекујемо наступање леденог доба у наредних 1.500 година.
Више информација о три Миланковићева циклуса пронађите на линку: https://youtu.be/iA788usYNWA

Живи организми

Повремено је и еволуција нових врста живота имала значајан утицај на климу на Земљи. Цијанобактерије које врше фотосинтезу еволуирале су пре око 3 милијарде година и тада су почеле да трансформишу планету ослобађајући кисеоник.  Временом је то довело до пораста кисеоника у атмосфери и смањења нивоа метана и угљен-диоксида, што је Земљу гурнуло у низ хладних периода током 200 милиона година. Еволуција океанског живота већег од микроба покренула је још једну серију хладних периода пре 717 милиона година. Када су најраније копнене биљке еволуирале, око 230 милиона година касније у ордовицијском периоду, почеле су да формирају земаљску биосферу, закопавајући угљеник на континентима и извлачећи копнене хранљиве материје које су се испирале у океане, подстичући живот и тамо. Ове промене су вероватно покренуле ледено доба које је почело пре око 445 милиона година.

Оригинални текст прочитајте на порталу Daily Греен: https://dailygreen.rs/zivotna-sredina/klimatske-promene-tokom-proslosti