Portal Daily Green: Klimatske promene tokom prošlosti

Prema pisanju Daily Green portala koji se bavi temama održivog razvoja, zaštite životne sredine i društvene odgovornosti, promene u klimi koje su se dešavale tokom prošlosti pretežno su rezultat sporih procesa koji traju dugi niz godina i postepeno menjaju klimu na Zemlji. Suprotno tome, klimatske promene sa kojima se mi danas suočavamo se odvijaju daleko brže nego što funkcionišu prirodni mehanizmi koji dovode do promena u klimi.

Osim toga, može se jasno dokazati uzročna veza između emisije ugljen-dioksida iz ljudskih aktivnosti i povećanja globalne temperature od 1,28 stepeni Celzijusa (sa tendencijom nastavljanja rasta) od predindustrijskih vremena. Molekuli ugljen-dioksida u atmosferi apsorbuju infracrveno zračenje koje emituje površina planete i na taj način zadržavaju toplotu koja bi inače bila oslobođena u svemir, što dovodi do globalnog zagrevanja.

Ovaj fenomen, inače poznat kao efekat staklene bašte, prirodan je proces bez kog bi život na našoj planeti bio značajno teži. Naime, da u atmosferi uopšte nema ugljen-dioksida i drugih gasova koji dovode do efekta staklene bašte, prosečna temperatura bi pala sa 14 na -18 stepeni Celzijusa. Šta je onda problem sa gasovima staklene bašte?

Usled ljudskih aktivnosti, pre svega sagorevanja fosilnog goriva, u periodu nakon industrijalizacije, oslobođena je ogromna količina tih gasova u kratakom vremenskom periodu. To je za posledicu imalo nagle klimatske promene sa kojima se suočavamo danas, piše Daily Green.

Postoji značajna razlika između klimatskih promena danas i onih koje se dešavale tokom prošlosti planete Zemlje. Osim što su ovo prve klimatske promene koje je izazvao čovek, deštavaju se izuzetno brzo u poređenju sa promenama klime prouzrokovanim prirodnim procesima. Problem naglih promena je to što živi svet ne postiže da se adaptira na uslove koji se brzo menjaju, jer tako nešto iziskuje duži vremenski period. Treba napomenuti i da prirodne katastrofe velikih razmera, poput udara asteroida, mogu dovesti do izuzetno naglih klimatskih promena sa katastrofalnim posledicama. Ovakav scenario desio se već u prošlosti kada je usled udara asteroida prečnika 10 do 15 kilometra došlo do izbacivanja ogromne količine prašine, pepela i drugog materijala u atmosferu, što je rezultiralo dugotrajnim periodom zime i masovnim izumiranjem. Ovaj slučaj dogodio se pre 66 miliona godina kada su nestali dinosaurusi i brojne druge vrste.

Proučavanjem klime prošlosti bave se pre svega paleoklimatolozi. Imajući u vidu izazove sa kojima se danas suočavamo, znanje o tome na koji način se klima menjala i kakve su bile posledice toga može nam biti od velikog značaja. Kako navodi Daily Green, neki od prirodnih procesa koji dovode do sporijih, postepenih klimatskih promena su:

Ciklusi solarnog zračenja

Svakih 11 godina, sunčevo magnetno polje se menja, pokrećući jedanaestogodišnji ciklus u kome dolazi do intenziviranja i smanjenja solarnog zračenja. Međutim, ove varijacije su male i imaju zanemarljiv uticaj na klimu na Zemlji.
Značajniji su „veliki solarni minimumi“ – decenijama dugi periodi smanjene solarne aktivnosti koji su se desili 25 puta u poslednjih 11.000 godina. Nedavni primer, Maunderov minimum, koji se dogodio između 1645. i 1715. godine, zabeležio je pad solarnog zračenja za 0,04 do 0,08 odsto ispod modernog proseka. Naučnici su dugo mislili da je Maunderov minimum mogao izazvati „malo ledeno doba“, hladno razdoblje od 15. do 19. veka, međutim danas se pretpostavlja da je ono imalo verovatno više veze sa vulkanskom aktivnošću.
Sunce se u poslednjih pola veka nalazi u fazi opadanja solarnog zračenja.

Vulkanske erupcije

Godine 539. ili 540. nove ere, vulkan Ilopango u El Salvadoru eksplodirao je tako snažno da su produkti njegove erupcije dosegli visoko u stratosferu. Hladna leta, suša, glad i kuga opustošili su društva širom sveta.
Erupcije poput Ilopangove ubrizgavaju u stratosferu reflektujuće kapljice sumporne kiseline koje zaklanjaju sunčevu svetlost, hladeći klimu. Kao rezultat toga, može se povećati morski led, reflektujući više sunčeve svetlosti nazad u svemir i time pojačavajući i produžavajući globalno hlađenje.
Ilopango je izazvao pad od oko 2 stepena Celzijusa koji je trajao 20 godina. U novijoj istoriji, Erupcija Pinatuba na Filipinima 1991. Ohladila je globalnu klimu za 0,6 stepeni Celzijusa tokom 15 meseci.

Milankovićevi ciklusi

Zemljina orbita i osa stalno menjaju svoj oblik i položaj. Ove ciklične promene, koje se nazivaju Milankovićevi ciklusi, uzrokuju da količina sunčeve svetlosti koja dopire do naše planete varira, čime nastaju i promene u klimi.
Tokom epohe pleistocena, koja se završila pre oko 11.700 godina, Milankovićevi ciklusi su vodili planetu u ledena doba i iz njih. Važno je napomenuti da se ovi ciklusi dešavaju u periodima od više desetina, pa čak i stotina hiljada godina, pa se i rezultujuće klimatske promene dešavaju veoma sporo.
Prema trenutnom stanju ciklusa, a bez uticaja ljudske emisije ugljen-dioksida, mogli bismo da očekujemo nastupanje ledenog doba u narednih 1.500 godina.
Više informacija o tri Milankovićeva ciklusa pronađite na linku: https://youtu.be/iA788usYNWA

Živi organizmi

Povremeno je i evolucija novih vrsta života imala značajan uticaj na klimu na Zemlji. Cijanobakterije koje vrše fotosintezu evoluirale su pre oko 3 milijarde godina i tada su počele da transformišu planetu oslobađajući kiseonik.  Vremenom je to dovelo do porasta kiseonika u atmosferi i smanjenja nivoa metana i ugljen-dioksida, što je Zemlju gurnulo u niz hladnih perioda tokom 200 miliona godina. Evolucija okeanskog života većeg od mikroba pokrenula je još jednu seriju hladnih perioda pre 717 miliona godina. Kada su najranije kopnene biljke evoluirale, oko 230 miliona godina kasnije u ordovicijskom periodu, počele su da formiraju zemaljsku biosferu, zakopavajući ugljenik na kontinentima i izvlačeći kopnene hranljive materije koje su se ispirale u okeane, podstičući život i tamo. Ove promene su verovatno pokrenule ledeno doba koje je počelo pre oko 445 miliona godina.

Originalni tekst pročitajte na portalu Daily Green: https://dailygreen.rs/zivotna-sredina/klimatske-promene-tokom-proslosti