Потресна исповест мајке из Београда: Порођај се претворио у борбу за живот, трагичан исход избегнут захваљујући једном човеку

Потресна исповест једне мајке из Београда о порођају који се претворио у борбу за живот покренула је бројне реакције, али и питање какву подршку жене добијају у најважнијем тренутку када доносе дете на свет.

Једна жена поделила је потресно искуство са порођаја на свом ТикТоку, описујући дане неизвесности, тешке болове и драматичне тренутке у којима су и њен и живот њене бебе били угрожени.

- У породилиште сам примљена 28. фебруара 2025. године у 41. недељи трудноће. Данима су покушавали индукцију, иако моје тело није реаговало – није било отварања ни правих контракција. Провела сам 10 дана чекајући шта ће се десити, док су покушаји индукције настављани.
11. марта започет је индуковани порођај - написала је ова мајка.

Сатима је, како каже, лежала непомично на столу у јаким боловима.

- Ручно су покушавали да ме отворе, пробушен ми је водењак, а плодова вода је била готово црна и инфицирана. Контракције су постајале све јаче, али отварања није било. Завршила сам на кисеонику и молила да ми неко помогне јер ми није било добро, док сам у исто време добијала увреде и коментаре на свој рачун - пожалила се она.

Почели су да опадају пулс и срчани откуцаји бебе.

- Ситуација је постала питање живота и смрти. У мору људи тог дана, само један доктор је застао и одлучио да помогне. Испред мене је позвао анестезиолога како би покушали да ми дају епидурал, иако други то нису ни желели да размотре. Када су видели колико је стање озбиљно и да и ја и беба губимо снагу, донета је хитна одлука да се уради царски рез - навела је она.

На путу ка операционој сали изгубила је, како тврди, контролу над телом и била је реанимирана у ходнику.

- Царски рез је урађен за свега неколико минута, у тренутку када су шансе за преживљавање биле минималне. Захваљујући том једном човеку, данас смо мој син и ја живи. Када сам касније дошла на скидање конаца, доктор ме је препознао и питао како сам. Замолио ме је да покушам да лоше искуство оставим иза себе и рекао ми да најмање три године не смем ни да помишљам на нову трудноћу због свега кроз шта је моје тело прошло тог дана - написала је ова мајка.

У истом дану погледала је, како каже, смрти право у очи, а само неколико тренутака касније држала је свог сина – свог малог анђела.

- Данас, годину дана касније, најважније ми је што је мој дечак жив и здрав. Али о овоме говорим јер ниједна жена не би смела да пролази кроз порођај у страху, болу и без подршке. Свака мајка заслужује достојанство, бригу и поштовање у тренутку када на свет доноси нови живот - истакла је на крају.

Извор: Србија Данас/Курир