ПРЕДНОСТИ И МАНЕ "АСТРАЗЕНЕКА" ВАКЦИНЕ: Једно од оних цепива у које се највише улагало наде - СТИГЛА У СРБИЈУ

Данас је у Србију стигла нова, четврта вакцине против короне - АстраЗенека.

На путу до коначне реализације, ова вакцина је наишла на бројне препреке, али су оне успешно превазиђене.

Како је најављено, председник Александар Вучић дочекаће на аеродрому Никола Тесла први контигент од 150.000 доза "Астра Зенека" вакцине. Након што наша Агенција за лекове одобри исту, грађани ће моћи да бирају између 4 вакцине.

Иначе, ово цепиво развили су Универзитет у Оксфорду и британско-шведска компанија "Астра Зенека". Због тога се у устаљеном говору назива и "оксфордска" вакцина.

Крајем прошле године добила је зелено светло за примену у Великој Британији, након што је здравствена регулаторна агенција у тој земљи издала одобрење да је вакцина безбедна и ефикасна.

Векторска вакцина

Попут кинеске и руске вакцине, и оксфордска спада у ред такозваних "векторских вакцина", направљених на бази аденовируса.

Оксфордска вакцина садржи генетски модификован вирус који је коришћен да се имунизују шимпанзе. Измењен је како би се спречило да настави да заражава људе, али и даље садржи део корона вируса - шиљасти протеин. Када се убризга у људски организам, он почиње да ствара шиљасти протеин корона вируса, који имуни систем препознаје као претњу и покушава да га уништи.

Након тога, када имуни систем дође у додир са правим корона вирусом, организам већ зна како да се понаша и да делује.

Добар почетак испитивања, па кратак застој

Развијана је у првим месецима 2020., док је тестирање на добровољцима започето још у априлу. После тога је прошла серију опсежних клиничких испитивања, а у трећој фази тестирања учествовало је 30.000 добровољаца.

Од почетке светске трке за вакцином чинило се да се највеће наде улажу у оксфордску вакцину

Међутим, почетком септембра пољуљано је поверење у ову вакцину након што су примећени озбиљнији неуролошки проблеми код двоје добровољаца током клиничких испитивања.

Ипак, Независан одбор је утврдио да није то није било последица примања вакцине, те је убрзо настављено даље испитивање треће фазе.

Ефикасност - опречна мишљења

Као и многи други произвођаци вакцина, и компанија "АстраЗенека" се такође нашла на удару критика због начина на који је извештавала о резултатима свог испитивања. Након објављивања да је вакцина ефикасна 62 одсто за режим од две пуне дозе и 90 одсто за режим од пола дозе праћене пуном дозом, почела су да се ређају питања о транспарентности компаније.

Коначно, испитивања су показала да симптоме ковида зауставља у 70 одсто случајева, а према неким подацима, усавршавањем вакцине заштита би могла да буде и 90 одсто.

Додатни проблем настао је крајем јануара када је Немачка саопштила да ову вакцину не не треба да приме старији од 65 година. Убрзо су исту забрану увеле и Шведска и Француска, док је Пољска старосну границу за примање ове вакцине поставила на 60 година.

Разлог овакве одлуке био је недовољан број добровољаца те старосне доби који су учествовали у испитивању, али је компанија објавила најновије податке клиничких испитивања која иду у прилог екикасности овог цепива код старијих, што такође тврде и регулатори вакцина у Великој Британији.

Да ли је ефикасна код нових сојева?

По откривању новог соја вируса у Великој Британији, извршни директор "АстраЗенеке" Паскаљ Соријо изјавио је да је вакцина ове компаније ефикасна и против британског соја короне.

Али шта је са другим сојевима короне?

Одговор би био да је упитна илити смањена ефикасност ове вакцине код јужноафричке варијанте вируса, јер је такав резултат показало истраживање које је спровео Јужноафрички Универзитет у сарадњи са Оксфордом.

- У овој раној фази, на половини истраживања, подаци су показали ограничену ефикасност против благих симптома које изазива јужноафрички сој коронавируса - саопштио је представник компаније "АстраЗенека", али је истакнута ефикасност ове вакцине када је у питању спречавање развоја тежег облика ковида 19.

Такође, из компаније су најавили да су почели са адаптацијом вакцине против нових варијанти короне, као и да ће побољшана вакцина бити спремна на јесен.

Контровезе са испоруком ЕУ

Крајем јануара Европска агенција за лекове одобрила је окфордску вакцину за употребу у ЕУ. Међутим, убрзо су се обистиниле слутње о општој помами за вакцинама, па самим тим и сукоби.

Док је Европа као озебло сунце ишчекивала вакцину "АстраЗенека", из ове фирме најавили су да ће каснити са испоруком цепива и пре него што је добило употребну дозволу 29. јануара.

Наиме, у компанији су навели да ће због "застоја у производњи", у првом кварталу ове године ЕУ моћи да испоруче 31 милион доза њиховог цепива, премда је договорена дистрибуција од око 80 милиона вакцина до краја марта.

Ова информација је потпуно разбеснела Европљане будући да су пристали да "АстраЗенеки" плате унапред око 408 милиона долара како би им помогли да убрзају производњу вакцине, па су ЕУ као и земље појединачно најавиле тужбе против компаније.

ПРЕДНОСТИ: Лака за чување и знатно јефтинија

Када је реч о дистрибуцији, оксфордска вакцина се издваја као једна од најлакших за испоруку и складиштење, и то је један од разлога због којих би она могла да убрза процес имунизације.

Наиме, може да се чува на уобичајним температурама фрижидера, најмање шест месеци, што је битна разлика у односу на Фајзерову вакцину која мора да се складишти на око минус 70 степени.