Преседан: Студентима је омогућено да не изгубе годину чак и ако нису завршили све обавезе - овако се завршила најнеобичнија студентска година у историји Србије
Генерација која је победила страх.
Била је 1999. година. Градови широм Србије били су под ваздушним узбунама, а небо је сијало у наранџасто од експлозија. Док су људи бежали у склоништа, једна група младих људи питала се - шта ће бити са испитима, дипломама, будућношћу?
У тренуцима када је земља била под бомбардовањем, питање како ће завршити академска година није свакако било најважније, али нас актуелна ситуација са студентским протестима и блокадама подстакла је да се осврнемо на то како је та година тада завршена.
Студентска година 1998/1999. постала је најнеобичнија и најдраматичнија у историји српског образовања. НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије почело је 24. марта и трајало 78 дана. За то време, образовне установе су морале да реагују брзо - јер животи су били у питању.
Факултети затворени, предавања прекинута
Први корак био је обустављање наставе. Факултети су затворени, многи студенти су се вратили кућама, а студентски домови делимично евакуисани.
У Београду, Нишу, Новом Саду и другим универзитетским центрима, студенти су напустили градове у страху од гранатирања. Зграде факултета, многе од њих старе и без склоништа, биле су потенцијална мета.
Ипак, иако је све било обустављено, држава није желела да година буде изгубљена.
Година формално завршена - али другачије
Након прекида непријатељстава у јуну 1999, Министарство просвете одлучило је да студентска година буде формално завршена, али у ванредним условима. Многи испити су пребачени за лето и јесен. Предавања нису надокнађена, а део оцена је формиран на основу претходних колоквијума и рада током зимског семестра.
НАТО агресија на Савезну Републику Југославију трајала је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Током 78 дана, снаге НАТО-а извеле су ваздушне нападе на циљеве широм Србије и Црне Горе, без одобрења Савета безбедности УН. Бомбардовање је имало за циљ заустављање сукоба на Косову, али је изазвало велике цивилне жртве, разарање инфраструктуре и дубоке последице по друштво и економију земље.
Прве ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19.53 , већ у 19.55 погођени су војни циљеви у Приштини. Затим су у 20.53 крстареће ракете погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 11 војника ВЈ. Затим су бомбе око 20.10 пале на касарну у Врбици. Војни циљеви у Батајници погођени су у 20.38.
Дана 24. марта гађана је и касарна у Даниловграду када је погинуо војник Саша Стојић из Београда, а теже су повређена два војника, од којих један на аеродрому Голубовци, Подгорица.
Професори су имали слободу да оцене студенте према сопственим проценама. Испитни рокови су организовани у јулу, августу и септембру, али са смањеним обимом градива и уз разумевање према студентима који нису могли да присуствују.
Кључеви будућности у рушевинама
Многи студенти су тада полагали испите у зградама које су имале поломљене прозоре, без струје или грејања. Било је случајева да се испити одржавају у ходницима, или под импровизованим условима, само да би се омогућило да млади људи не изгубе годину.
Симболично, у јуну 1999. године, одмах након завршетка бомбардовања, многи су се вратили у Београд са једним циљем - да заврше оно што су почели. Док су улице још мирисале на барут, студенти су седели у клупама, решавали задатке и покушавали да задрже осећај нормалности.
Најтиша диплома у историји
Те године није било матурских вечери, ни аплауза у амфитеатрима. Дипломе су се делиле тихо, без свечаности, али са тежином коју данашње генерације тешко могу да замисле.
Студенти генерације 1998/1999. понели су са собом не само знање, већ и искуство опстанка, одговорности и невероватне зрелости.
Данас, више од две деценије касније, многи од тих студената су угледни лекари, инжењери, адвокати, професори… А оно што их повезује није само диплома, већ сећање на годину када је образовање - и поред свега - победило рат.
Две деценије касније поново питање - како ће се завршити академска година?
26 година од НАТО агресије и бомбардовања, студенти у Србији поново су у центру пажње због вишемесечних протеста покренутих после урушавања надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. Организоване блокаде и обуставе наставе на појединим факултетима отвориле су ново питање - како ће се ова академска година привести крају. Баш као и 1999. године, када је година окончана у ванредним околностима, и данас се образовни систем суочава с изазовом да пронађе решење у нестабилној друштвеној ситуацији.
