"ПРЕТУРАЛА МИ ЈЕ ПО СТВАРИМА И ВЕРБАЛНО ЗЛОСТАВЉАЛА" Још једна девојка отворила ДУШУ: Језива прича из музичке школе
Вања Алимпић кренула је на часове клавира са осам година.
Након јучерашње приче, још једна девојка која је такође као дете трпела психичко и вербално насиље од стране професора у музичкој школи, обратила се јавности.
ВОЗАЧИ, ОПРЕЗ! Поледица отежава кретање по путевима у Србији, а ЈЕДНА СТВАР представља додатну ОПАСНОСТ
ДАНАС ЈЕ СВЕТИ ПРОРОК СОФРОНИЈЕ! Обавезно идите у цркву, запалите свећу и урадите ово!
"МАЈКА СЕ ПРЕДСТАВИЛА КАО ИНСПЕКТОР ПА ТРАЖИЛА ПЕТИЦУ ЗА ДЕТЕ" Претила и ПОРОДИЦИ професорке - притисак РОДИТЕЉА у школама пред полугодиште
Реагујући на јучерашњу исповест девојака из музичких школа у Србији, које су проговориле о вређању, малтретирању и насиљу које су трпеле као деца од стране професорки и професора уметничких школа, Вања Алимпић одлучила је да подели своје искуство.
Ова девојка похађала је нижу и средњу музичку школу у Београду, које важе за једне од најпрестижнијих. Због стреса који је тамо трпела, бежала је са часова и покушавала да избегне малтретирање, за које тврди да је оставило психолошке последице.
Само вансеријски таленти могу у средњу школу?
Вања Алимпић кренула је на часове клавира са осам година, али је због показаног талента завршила две године у једној.
- Након ниже музичке школе одлучила сам се за средњу школу. Међутим, ту су настали проблеми. У очима професора, ако похађате средњу музичку школу, морате да будете вансеријски таленат, и да искључиво тиме желите да се бавите у будућности. Оног тренутка када схвате да можда желите да се определите за неки други факултет, ту настаје проблем - каже Вања Алимпић.
Кривица, анксиозност, неснађеност
Често су јој говорили ‘"шта ћеш ти овде ако нећеш овим да се бавиш, некоме заузимаш место, ниси ти за ово" и тиме јој стварали притисак да није довољно добра да би наставила даље.
- У тим годинама сам мислила да су у праву, а заправо су у мени пробудили осећај кривице, несигурности, анксиозности и неснађености. Доста мојих вршњака је пролазило кроз сличне тортуре, као и они који су били по њиховим "стандардима". Они су се сусретали са љубомором професора - објашњава девојка ситуацију из своје школе.
Професорка јој претура по торби док свира
Проблем су биле и групе које су се правиле међу професорима. Ако сте у класи код једног који није добар са другим професором, у проблему сте када полажете испит. Било је непријатних ситуација, које је Вања све до сада делила само са родитељима.
- На почетку прве године средње школе, предавала ми је клавир једна професорка која је често инсистирала да часови буду касно поподне после наставе. Пустила би ме да свирам, а затим ми је отварала торбу и претурала по њој. Следећи пут сам торбу ставила на клавир, међутим она је инсистирала да ми торба буде код ње на столу. Чула сам рајсфершлус торбе и видела њу у одразу клавира како ми опет претура по торби. Сећам се тог страха, само сам наставила да свирам и молила Бога да се час што пре заврши - каже она.
Једва сам чекала да се школовање заврши
Након тога ме је често мама пратила до учионице и чекала испред, али на сву срећу поменута професорка се није дуго задржала, тврди Вања.
- Ни данас бројне несигурности нисам решила само сам их потиснула. Ја сам само једва чекала да се моје школовање заврши. Тешко је када наметнете детету или тинејџеру да нешто с њим није у реду и да није довољно добар. Самим тим, не може да буде довољно добро, и нажалост те ствари га после прате кроз цео живот - закључује девојка.