Од НАТО агресије до корона вируса: Све ванредне ситуације у Србији у последњих 20 година
Србија је кроз много кризних ситуација до данас пролазила.
Председник Србије Александар Вучић синоћ је, због корона вируса, прогласио ванредно стање на територији целе Србије, које ступа на снагу одмах. Пратећи процедуру коју прописује Устав, пошто му је министар одбране Александар Вулин послао писмо са захтевом да предузме све мере за заштиту становништва, уследио је састанак са председницама Скупштине и Владе после чега су они својим потписима потврдили одлуку о ванредном стању у земљи.
Вучић о томе ко је мета корона вируса: Молим вас да останете у својим домовима
БУДУЋИ МЛАДЕНЦИ НА МУКАМА: Због корона вируса у Србији се масовно ОТКАЗУЈУ ВЕНЧАЊА
НА КОСОВУ ДЕВЕТОРО ЗАРАЖЕНИХ: Потврђена још ЧЕТИРИ нова случаја корона вируса у јужној српској покрајини
Од корона вируса у Србији преко поплава, атентата на председника Владе, па до НАТО агресије на тадашњу СР Југославију, наша земља је, у мало више од две деценије које су за нама, у странице своје новије историје уписала једно ратно стање, потом једно ванредно и на крају ванредну ситуацију.
Ванредна ситуација проглашава се када последице одређених катастрофа није могуће спречити редовним деловањем надлежних органа, док се одлука о ванредном стању доноси ако је угрожена држава и народ због елементарне катастрофе или болести земљотрес, пожар, побуна, епидемија... и може да траје најдуже 180 дана, односно два пута по 90 дана.
Ратно стање представља посебно правно стање у држави која је у рату и значи да на сцену ступају посебни ратни закони и ограничава се слобода кретања и друге грађанске слободе.
После обилних падавина које су погодиле Србију, што је довело до изливања река из корита и појаве клизишта, Влада Србије на челу са тадашњим премијером Александром Вучићем, 15. маја 2014. године прогласила је ванредну ситуацију на територији наше земље.
Ова одлука је донета на предлог Републичког штаба за ванредне ситуације, у циљу подизања капацитета ангажовања свих субјеката заштите и спасавања, као и отклањања последица од елементарних непогода изазваних поплавама.
Иако је Влада 23.05.2014. године донела Одлуку о укидању ванредне ситуације на територији Републике Србије, због ризика од нових штета, на територији многобројних општина, у складу са Законом, на снази су мере остале много дуже.
Неколико сати после атентата на тадашњег премијера Србије Зорана Ђинђића, који је убијен 12. марта 2003. године приликом уласка у зграду Владе у Немањиној и званичног саопштења о његовој смрти сат времена касније, проглашено је ванредно стање у земљи које је трајало до 22. априла.
Привремено су затворени сви гранични прелази у земљи и обустављен авио саобраћај.
Покренута је највећа акција свих безбедносних служби у историји земље под називом "Сабља" у којој је ухапшен атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић, његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника земунског клана и других криминалних група у земљи.
Тада су расветљена и нека неразјашњена убиства из претходних година.
У августу 2003. године 44 особе оптужене су за учешће у убиству, суђење је почело је 22. децембра 2003. године у у Одељењу за борбу против организованог криминала Окружног суда у Београду, а 23. маја 2007. године проглашени су кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.
У бившој СР Југославији, ратно стање је заведено само једном и то 24. марта 1999. године, после почетка НАТО бомбардовања.
Ово посебно правно стање у држави која је у рату, значи да на сцену ступају посебни ратни закони и ограничава се слобода кретања и друге грађанске слободе.
Те 1999. године убођењу ратног stanja prethodilo проглашење стања непосредне ратне опасности, које је проглашено после одласка специјалног америчког изасланика Ричарда Холбрука из Београда, где је два дана разговорао са председником СРЈ Слободаном Милошевићем.
Уредбом владе Црне Горе, овакво стање се није односило на ову републику, услед малих дејстава