"Пси трагачи су нањушили траг само на паркингу..." Мајка несталог Милана Ђорђевића о истрази - Тај дан ми је рекао само четири речи и нестао
Као да је јуче било: изашао је из мог стана, прешао је улицу, на паркингу ушао у службену шкоду одвезао се до Клиничког центра… И после два сата мени се живот променио. Од Милана ни трага ни гласа већ 10 месеци, ништа. Наређала сам његове слике, гледам их сваког дана и плачем…
Ови речима почиње болну исповест Марица Ђорђевић (72), мајка фармацеута Милана Ђорђевића (42) из Ниша, који је под још неутврђеним околностима нестао 10. јуна прошле године на излетишту Бојанине воде на Сувој планини код Ниша. Уз помоћ паметног сата који је био повезан са његовим телефоном, службени аутомобил несталог фармацеута из Ниша пронађен је на паркингу испред Планинарског дома 19 километара од Ниша, и у њему мобилни телефони, лап-топ рачунар и новчаник док је пасош пронађен код куће. Претражена је цела Сува планина, али од њега ни трага ни гласа већ 10 месеци… Покренута је опсежна потрага, али до данас ниједан једини траг није пронађен.
- Ево, сад сам се расплакала. Случајно је на телевизији била песма “Маро, шта радиш, Маро”, а он ме је тако звао. Слике сам наређала, гледам их и плачем. Он живи са породицом у згради преко пута нас. Ја пођем у продавницу и одмах ми пођу сузе. Најтеже ми је због унуке и унука. Деца не причају ништа, знају да је тата у шуми, да је нестао и да се тражи. Много је тешко. Како пролази време, тако ми је све теже – прича Марица кроз сузе.
Милан је, каже његова мајка, 1. марта напунио 42 године и њему сви имају само речи хвале: и комшије, и познаници, и пословни сарадници. Марица се у мислима већ 10 месеци свакодневно враћа у дан када је сина видела последњи пут.
- Дошао је код мене око 8.10 часова. “Нећу да доручкујем, доручковао сам”, рекао је. Попили смо кафу, он је пустио три, четири мејла. “Идем, Маро, да радим”. То су му биле последње речи на изласку из мог стана. Ма да је још нешто рекао, ма да сам нешто осетила неуобичајено. Ништа! Прешао је улицу и ушао у ауто. Све је било нормално. Моја сестра га је звала из Америке телефоном. Тетка, каже, хајде од недеље се видимо. То је био понедељак. Дан раније је са сином био у Београду на такмичењу “Малац генијалац” где је унук освојио награду. Био је срећан због тога - сећа се Марица.
- Пролазила је нека колегиница, имао је два разговора, мени су у полицији рекли да је разговарао са шефицом. Онда је у 10.30 часова је дошао у Клинички центар где је имао заказан пословни састанак у 11 часова. Е то је сад мало питање што је поранио. Он је увек био тачан. Она га је питала Милане шта има ново. Он је рекао има и добро и лоше. Шта је то лоше – рекао је да му се отац недавно разболео од леукемије. Попричали су, каже докторка да је био мало, онако нервозан, али да ништа није показивао. Отишао је од ње око 11 и већ у 11.40 часова сигурносна камера га је снимила у Горњој Студени на путу за Бојанине воде – прича Марица.
Неко га је чекао на планини?
Марица сумња да је Милана неко чекао на Бојаниним водама.
- У 11.45 је већ био на Бојаниним водама. Пре 12 часова жени је послао поруку да не може да дође по ћерку у вртић. И готово, више ништа, то је последње што је било. Мој је резон да је он горе требало са неким да се нађе у 12 часова, неко је њега чекао. Шта ће он у радно време, службено обучен у кошуљи и панталонама, са лап-топом, телефонима, на планини у подне? Истрага ништа није успела да открије. Немају кажу “ни дугме”, ни за шта за шта могу да се ухвате. Не могу кривично да покрену ништа, није ништа направио и не може ни потерница за њим да се распише. Тако да је истрага на терену затворена, предмет је отворен до пет година и сад чекамо, не знам шта чекамо – прича Марица за “Блиц”.
Пас трагач се укопао код осматрачнице
Велика претрага Суве планине није донела ниједан конкретан налаз нити одговор на питање како је Милан нестао.
- Пси трагачи су нањушили траг само на паркингу, испод осматрачнице и на тераси Планинарског дома. На Милановим колима била је црвена земља на точковима, што значи да је он аутомобилом отишао до осматрачнице и натраг, јер на том путу има црвене земље. На стазама кроз планину кучићи нису нашли ниједан траг, увек су се враћали до Планинарског дома и осматрачнице. Када је дошао до осматрачнице - пас трагач се укопао – прича Марица.
Није у манастирима
Породица је преко Српске православне цркве проверила да ли је Милан у неком од манастира - стигао је одричан одговор.
Добила сам потврду да није ни на Хиландару, ни у једном српском манастиру у земљи и иностранству. То је написмено, али сви кажу да је и то питање да ли је тачно. Јер они нису обавези да вас о томе обавесте. Пасош је остао код куће, али то је најмањи проблем у ово време. Он је могао да прогласи неважећим пасош, да направи други. Одакле ја знам. Могао је под туђим именом да пређе границу – сматра Марица.
Мајка сумња да је отет
Као једна од могућности нестанка, Марица сумња да је можда њен син отет.
- Па он није сам одозго отишао. Његов ауто је био паркиран и закључан на паркингу код Планинарског дома. Он сам није могао да оде одозго. Онако елегантно обучен. Без аутомобила, где ће? Пешака, у кожним ципелама? Он је, према мојој логици, у 12 сати морао с неким горе да се нађе, тачка. То се код Планинарског дома све одигравало. Одатле, ко га је одвео, где га је одвео, зашто га је одвео, то је све енигма велика, то је велики знак питања до дана данашњег – вели она.
Није сигурно дигао руку на себе
Мајка несталог фармацеута из Ниша каже да не постоји могућност да је Милан дигао руку на себе.
- Није Милан тај тип човека. Нашао би се бар неки траг да је то у питању. А са друге стране, шта ће он на планини, могао је да уради и овде негде, што би ишао чак горе? – каже она.
Мајка несталог Нишлије каже да је чудно што је Миланов аутомобил одмах после увиђаја враћен фирми за коју је радио, иако је истрага тек почела. Чудно је, додаје она, и како на увиђају није пронађен његов сат у колима, већ накнадно, после три дана, када је колегиница из фирме тражила саобраћајну дозволу у колима.
Породица несталог Нишлије израдила је нове фотографије које су настале уочи његовог нестанка а које могу да помогну у бољем препознавању.
Србија Данас/Блиц/Аутор: Бранко Јаначковић