Данас су Михољске задушнице: Ево шта да понесете на литургију, које речи да изговорите за исцељење, а шта жене никако не смеју да раде!
Српска православна црква и њени верници данас славе дан преподобног Харитона Исповедника и Задушнице су посебан дан у православном календару, када верници посвећују посебну пажњу упокојенима.
Харитон је био угледан и побожан грађанин Иконије, прожет духом своје земљакиње свете Текле, и јавно је исповедао Христово име.
Током прогона хришћана у време цара Аврелијана, Харитон је одмах био изведен пред суд. Судија му је наредио да се поклони боговима, на шта је Харитон одговорио: "Сви ваши богови су демони, који су због гордости збачени с неба у пакао."
Јасно је исповедио своју веру у јединог живог Бога, Творца свега, и Господа Исуса Христа, Спаситеља људи.
Тада је судија наредио да га бичују и муче, те је његово тело било прекривено ранама, као једна једина рана.
После Аврелијанове смрти, Харитон је ослобођен мука и тамнице. Упутио се ка Јерусалиму, али су га на путу заробили разбојници.
Божјом Промишљу успео је да се ослободи и није се вратио у Иконију, већ се повукао у Фаранску пустињу, где је основао манастир и окупио монахе.
Након што је успоставио правила за тај манастир, повукао се даље у пустињу код Јерихона, где је основао други манастир, познат као Харитонова обитељ. На крају је основао и трећи манастир, Сукијску, која је позната као Стара Лавра. Преминуо је у дубокој старости и прешао у Господњу славу 28. септембра 350. године. Његове мошти почивају у његовом првом манастиру, а сматра се да је саставио обред монашког пострижења.
Данашња беседа поручује: "Што Син Божји хоће, хоће и Отац и Дух Свети. А оно што Света Тројица хоће, то се и дешава."
Господ Исус Христос жели да Његови ученици буду са Њим у царству небеском, не само Његових дванаест ученика, већ и сви који поверују у Њега по њиховој речи. И ми смо међу њима, браћо моја, ако се држимо вере коју смо примили, под условом да се не одрекнемо тог великог блага својим неделима, одступањем од вере, нечистотом греха, богохулним речима и мислима.
МИХОЉСКЕ ЗАДУШНИЦЕ
Оне увек падају у суботу, предстојећи недељи која се обележава Васкрсењем, јер је Христос дан пре свог Васкрсења провео у гробу.
Овог дана верници се окупљају у црквама како би се молили и палили свеће за преминуле рођаке, пријатеље и познанике.
Молитвама, парастосима и поменима, изражава се сећање на њихове душе, а Господа се моли за мир и покој њихових душа, као и опроштај за грехе које су починили за живота.
Постоји неколико обичаја који прате Задушнице.
На селима, према обичајном календару, људи одмарају своју стоку, а жене избегавају рад са плетивом, маказама и иглама.
Такође, обичај је делити милостињу, па се просјаци који тог дана обилазе гробља не требају терати, већ им треба дати храну.
Ако су гробови ваших најмилијих далеко, свећу за покој душе можете наменити и запалити у цркви.
На литургију, коју посећујемо тог дана, треба понети кувано жито, црно вино, малу свећу која се поставља уз жито, мале свеће за сваког упокојеног кога обележавате задушнице, или једну већу за све.
Такође, треба направити списак имена свих ваших упокојених рођака и пријатеља и донети новчани прилог према сопственим могућностима.
Жито симболизује смртно тело и бесмртну душу у светлости Царства небеског.
Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха.