Психолошки утицај ратних сукоба: Зашто нас вести о Украјини, Ирану и Палестини погађају и како то утиче на наше ментално здравље

Страх, забринутост, анксиозност - све су то емоције које се јављају док грађани прате шта се дешава на Блиском истоку или у Украјини. Експерти упозоравају да овакви призори могу да утичу на ментално здравље, посебно код особа које су осетљиве или подложне анксиозним поремећајима.

Психолог Роксен Кохен SIlverr са Универзитета у Калифорнији у Ирвајну упозорила је да "стално праћење вести о рату, посебно путем друштвених мрежа, може повећати ниво стреса, исцрпљености и забринутости, али и да такве реакције представљају нормалан одговор на тешка дешавања".

Последице по децу и младе

Према Ројтерсу, од почетка рата у Украјини знатно се повећао број деце којој је потребна психолошка помоћ — близу 50.000 малолетника затражило је стручну подршку у тој земљи. У школама се организују вежбе евакуације, али све то оставља емоционалне ожиљке на најмлађима.

Ситуација у Палестини

Палестински психијатар Самах Јабр упозорава да људи у Гази живе у стању "континуиране трауме", посебно жене, које се боре против депресије, несанице и очаја.

 "Није реч о посттрауматском стресу, него о наставку трауме", рекла је Јабр у изјави Гардијану.

Помоћ и превенција

Стручњаци истичу да је важно очувати ментално здравље у свету пуном вести о оружаним сукобима. Европска комисија, предвођена Урсулом фон дер Лејен, покренула је иницијативу за очување менталног здравља, посебно у време криза.

Такође, Европски парламент ради на креирању стратегије за очување менталне стабилности у време геополитичких немира. Међу мерама које се предлажу су:

1. Ограничавање времена проведеног у праћењу вести
2. Бирање поузданих и умерених извора информисања
3. Редовне паузе, физичка активност и време проведено у кругу породице и пријатеља
4. Потражење стручне помоћи ако тегобе потрају или се појачавају