Psihološki uticaj ratnih sukoba: Zašto nas vesti o Ukrajini, Iranu i Palestini pogađaju i kako to utiče na naše mentalno zdravlje

Strah, zabrinutost, anksioznost - sve su to emocije koje se javljaju dok građani prate šta se dešava na Bliskom istoku ili u Ukrajini. Eksperti upozoravaju da ovakvi prizori mogu da utiču na mentalno zdravlje, posebno kod osoba koje su osetljive ili podložne anksioznim poremećajima.

Psiholog Roksen Kohen SIlverr sa Univerziteta u Kaliforniji u Irvajnu upozorila je da "stalno praćenje vesti o ratu, posebno putem društvenih mreža, može povećati nivo stresa, iscrpljenosti i zabrinutosti, ali i da takve reakcije predstavljaju normalan odgovor na teška dešavanja".

Posledice po decu i mlade

Prema Rojtersu, od početka rata u Ukrajini znatno se povećao broj dece kojoj je potrebna psihološka pomoć — blizu 50.000 maloletnika zatražilo je stručnu podršku u toj zemlji. U školama se organizuju vežbe evakuacije, ali sve to ostavlja emocionalne ožiljke na najmlađima.

Situacija u Palestini

Palestinski psihijatar Samah Jabr upozorava da ljudi u Gazi žive u stanju "kontinuirane traume", posebno žene, koje se bore protiv depresije, nesanice i očaja.

 "Nije reč o posttraumatskom stresu, nego o nastavku traume", rekla je Jabr u izjavi Gardijanu.

Pomoć i prevencija

Stručnjaci ističu da je važno očuvati mentalno zdravlje u svetu punom vesti o oružanim sukobima. Evropska komisija, predvođena Ursulom fon der Lejen, pokrenula je inicijativu za očuvanje mentalnog zdravlja, posebno u vreme kriza.

Takođe, Evropski parlament radi na kreiranju strategije za očuvanje mentalne stabilnosti u vreme geopolitičkih nemira. Među merama koje se predlažu su:

1. Ograničavanje vremena provedenog u praćenju vesti
2. Biranje pouzdanih i umerenih izvora informisanja
3. Redovne pauze, fizička aktivnost i vreme provedeno u krugu porodice i prijatelja
4. Potraženje stručne pomoći ako tegobe potraju ili se pojačavaju