Рат дезинформацијама: Савремени облик сукоба који мења свет и људску перцепцију

Рат дезинформацијама постао је један од најснажнијих и најштетнијих облика сукоба у којем се користе лажне, искривљене или селективно пласиране информације са циљем да се утиче на мишљење, понашање и одлуке људи, али и да се дестабилизују друштва и наруши поверење у кључне институције.

Шта је рат дезинформацијама?

Рат дезинформацијама је планирана и систематска кампања ширења неистинитих, манипулативних или непотпуних информација. За разлику од обичних лажних вести, овакве кампање су организоване, често координисане и користе се софистицирани канали и алати. Циљ није само да се пласира нетачна информација, већ да се изазове конфузија, поларизација друштва, и слабљење отпорности заједница на спољни утицај.

Овакве кампање могу имати различите циљеве – од утицаја на изборе, преко поткопавања економског система, до стварања хаоса у време ратних сукоба. Намера је увек да се кроз манипулацију информацијама оствари одређена политичка, војна или економска корист.

Како се води рат дезинформацијама?

Данас су дигиталне технологије и друштвене мреже најмоћнији алати у овом „рату“. Платформе као што су Facebook, Twitter, Инстаграм, па чак и YouTube, користе се за брзо и широко ширење садржаја. Коришћење ботова, лажних профила, као и алгоритама који фаворизују сензационалистичке и поларизујуће садржаје, додатно појачава утицај дезинформација.

Поред дигиталних медија, традиционални медији, политичке кампање, па чак и поједини јавни говорници, могу бити средства за пласирање пропаганде и дезинформација. Овакав информациони рат често прати и циљано нарушавање кредибилитета истинитих извора, чиме се додатно отежава разграничење истине од лажи.

Пример из прошлости: распад Југославије

Један од значајних примера разорног утицаја једносмерног и манипулативног информисања дешавао се током распада бивше Југославије почетком 1990-их година. У том периоду, западни медији су често били под директном контролом државних и политичких структура, које су пласирале селективне и често искривљене информације у циљу мобилизације и поларизације становништва.

Овакво пласирање информација доприносило је стварању стереотипа, предрасуда и непријатељстава међу народима који су до тада углавном живели у слози. Једностране информације нису пружале ширу слику догађаја, већ су наглашавале само делове који су одговарали одређеним политичким циљевима. Последица је била раст етничких тензија које су прерастале у оружане сукобе са трагичним последицама за регион.

Овај пример јасно показује колико рат дезинформацијама може имати далекосежне и катастрофалне последице – од обликовања јавног мњења до покретања сукоба и разарања друштвеног ткива.

Зашто је борба против дезинформација важна данас?

У ери када је сваки корисник интернета потенцијални извор информација, постало је изузетно тешко разликовати истину од лажи. Дезинформације утичу на здравље јавности (као што смо видели током пандемије COVID-19), на политичке процесе, али и на међународне односе.

Да бисмо се успешно супротставили овом облику рата, неопходно је подизати свест о важности медијске писмености, развијати критичко мишљење и увек проверавати изворе информација. Институције, медији и појединци имају заједничку одговорност да штите јавни простор од манипулација и да промовишу истину.

Рат дезинформацијама није само проблем будућности – он је већ присутан и мења начин на који разумемо свет, доносимо одлуке и градимо поверење. Пример распада Југославије нас учи да непровереним и искривљеним информацијама може бити отворен пут ка сукобима и хаосу. Зато је борба за истину и квалитет информисања данас важнија него икад.