Rat dezinformacijama: Savremeni oblik sukoba koji menja svet i ljudsku percepciju

Rat dezinformacijama postao je jedan od najsnažnijih i najštetnijih oblika sukoba u kojem se koriste lažne, iskrivljene ili selektivno plasirane informacije sa ciljem da se utiče na mišljenje, ponašanje i odluke ljudi, ali i da se destabilizuju društva i naruši poverenje u ključne institucije.

Šta je rat dezinformacijama?

Rat dezinformacijama je planirana i sistematska kampanja širenja neistinitih, manipulativnih ili nepotpunih informacija. Za razliku od običnih lažnih vesti, ovakve kampanje su organizovane, često koordinisane i koriste se sofisticirani kanali i alati. Cilj nije samo da se plasira netačna informacija, već da se izazove konfuzija, polarizacija društva, i slabljenje otpornosti zajednica na spoljni uticaj.

Ovakve kampanje mogu imati različite ciljeve – od uticaja na izbore, preko potkopavanja ekonomskog sistema, do stvaranja haosa u vreme ratnih sukoba. Namera je uvek da se kroz manipulaciju informacijama ostvari određena politička, vojna ili ekonomska korist.

Kako se vodi rat dezinformacijama?

Danas su digitalne tehnologije i društvene mreže najmoćniji alati u ovom „ratu“. Platforme kao što su Facebook, Twitter, Instagram, pa čak i YouTube, koriste se za brzo i široko širenje sadržaja. Korišćenje botova, lažnih profila, kao i algoritama koji favorizuju senzacionalističke i polarizujuće sadržaje, dodatno pojačava uticaj dezinformacija.

Pored digitalnih medija, tradicionalni mediji, političke kampanje, pa čak i pojedini javni govornici, mogu biti sredstva za plasiranje propagande i dezinformacija. Ovakav informacioni rat često prati i ciljano narušavanje kredibiliteta istinitih izvora, čime se dodatno otežava razgraničenje istine od laži.

Primer iz prošlosti: raspad Jugoslavije

Jedan od značajnih primera razornog uticaja jednosmernog i manipulativnog informisanja dešavao se tokom raspada bivše Jugoslavije početkom 1990-ih godina. U tom periodu, zapadni mediji su često bili pod direktnom kontrolom državnih i političkih struktura, koje su plasirale selektivne i često iskrivljene informacije u cilju mobilizacije i polarizacije stanovništva.

Ovakvo plasiranje informacija doprinosilo je stvaranju stereotipa, predrasuda i neprijateljstava među narodima koji su do tada uglavnom živeli u slozi. Jednostrane informacije nisu pružale širu sliku događaja, već su naglašavale samo delove koji su odgovarali određenim političkim ciljevima. Posledica je bila rast etničkih tenzija koje su prerastale u oružane sukobe sa tragičnim posledicama za region.

Ovaj primer jasno pokazuje koliko rat dezinformacijama može imati dalekosežne i katastrofalne posledice – od oblikovanja javnog mnjenja do pokretanja sukoba i razaranja društvenog tkiva.

Zašto je borba protiv dezinformacija važna danas?

U eri kada je svaki korisnik interneta potencijalni izvor informacija, postalo je izuzetno teško razlikovati istinu od laži. Dezinformacije utiču na zdravlje javnosti (kao što smo videli tokom pandemije COVID-19), na političke procese, ali i na međunarodne odnose.

Da bismo se uspešno suprotstavili ovom obliku rata, neophodno je podizati svest o važnosti medijske pismenosti, razvijati kritičko mišljenje i uvek proveravati izvore informacija. Institucije, mediji i pojedinci imaju zajedničku odgovornost da štite javni prostor od manipulacija i da promovišu istinu.

Rat dezinformacijama nije samo problem budućnosti – on je već prisutan i menja način na koji razumemo svet, donosimo odluke i gradimo poverenje. Primer raspada Jugoslavije nas uči da neproverenim i iskrivljenim informacijama može biti otvoren put ka sukobima i haosu. Zato je borba za istinu i kvalitet informisanja danas važnija nego ikad.