НОВА НАДА ЗА СПАС ОРЛА СА СРПСКОГ ГРБА: Летите, царски птићи, па се једном вратите кући!
Србијом је пре неколико дана одјекнула лепа вест.
Наш једини преостали пар орла крсташа - Бора и Ержика - добили су младе. Два орлића ће за неколико недеља први пут излетети из гнезда свијеног на канадској тополи надомак Српског Крстура и нова су нада да ће царска птица која краси грб Србије и даље летети изнад наше земље.
Опстанак ове угрожене врсте на нашим просторима и даље је међутим под великим знаком питања.
Популација орла се за двадесетак година драстично смањила тако да смо спали на само један гнездећи пар! Развојем пољопривреде природна станишта крсташа су сведена на минимум. Услед масовног преоравања степских пашњака и ливада смањивао се број текуница - ситних глодара налик веверици. Данак модерном добу је платило и старо дрвеће погодно за гнежђење крсташа. То се све аутоматско одразило на бројност орлова.
- Код свих угрожених врста највећи проблем је губитак станишта. Наша планета се и те како променила у последњих 20-30 година. Изгубили смо доста отворених пространстава где је било богатство плена за орла. Њима је потребна широка крошња која је довољно прегледна и изолована. То су обично стара стабла. То је најчешће био храст, а на крају крајева код нас је и добио име крсташ јер је слетао на старе храстове који су били обележени крстом и сматрани светињом. Захтева дакле специфичне услове станишта да би могао да опстане. Није сврака или голуб да може да се навикне на било шта - каже Милица Мишковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.
Опстанак царске птице додатно угрожавају злонамерни и неодговорни људи.
Ипак није на српском грбу?
Хералдичари ипак тврде да двоглави орао на грбу Србије заправо није никаква конкретна врста већ симболичка птица.
На грбу Србије се први пут појавио за време владавине Стефана Првовенчаног. Најстарији приказ је на одежди кнеза Мирослава на ктиторском портрету из 14. века у Цркви Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, а који је копија портрета из 12. века.
- Орао је грабљивица која је прогањана од стране човека јер је многи и дан данас сматрају штеточином јер рецимо напада голубове. Највећа бољка данас нам је међутим тровање. Ту мислим и на таргетирано тровање у смислу бацања затрованих мамаца како би се елиминисали рецимо пси луталице или неки други предатори, али и на ненамерно које је последица прекомерне употребе пестицида у пољопривреди - наглашава Мишковић.
Највећи непријатељ орлова и осталих птица је инсектицид фурадан који многи пољопривредници користе иако је забрањен још пре пет година. Пре неколико година је забележен случај да је једна млада женка прелетела више од 4.000 километара да би била отрована на њиви код Апатина. Тако се намеће логичан закључак да птица, која ионако нема где да живи, ризикује да буде отрована или узнемиравана на неки други начин чим заузме нешто мало простора и почне да се гнезди.
- Орлови захтевају висока стара стабла окружена природним елементима. Траже места која су пуна хране за њих, а да нема активности које их могу узнемирити. Можете замислити колико је то данас ретко наћи - прецизира Мишковић.
Србија је од октобра 2016. део међународног пројекта "Панон игл лајф" који је финансиран од стране ЕУ. Нови циљ пројекта је да 2022. на простору Србије, Мађарске, Аустрије, Чешке и Словачке буде најмање 300 парова орла крсташа.
- Тренутно имамо нешто више од 250 парова, али то је и даље јако мало. То је процес који јако дуго траје. Не можете опоравити популацију тако брзо. Заједно смо на добром путу и то највише захваљујући колегама из Мађарске и Словачке који јако добро раде свој посао дуже од 10 година. Код нас је посао тек почео. Сад је последњи минут да учинимо све да не изгубимо овај једини пар који нам је остао, а да онда покушамо да пружимо услове да се птице које су све бројније у Мађарској спуштају и заузимају станишта код нас у Србији - прецизира Мишковић.
Друштво за заштиту и проучавање птица Србије већ трећу годину заредом успешно спроводи програм чувања гнезда. То је важно да би се једини престали пар изнова неометано размножавао.
- Трудимо се заиста да радимо и на побољшању услова станишта како би привукли и нове птице које нису нужно потомци овог пара које имамо. Постављамо вештачке платформе односно платформе за гнежђење на стабла и локалитете које смо нашли, а који су веома ретки. Намера нам је да их на неки начин заузмемо и спречимо да се то дрво посече или уради нешто што би променило повољне околности. Радимо и на ревитализацији станишта која су раније била добра. Почињемо и нови пројекат сађења стабала. То је дугорочно улагање. Да би стабло достигло висину од 15-20 метара која је идеална за крсташко гнездо треба много времена - каже Мишковић и додаје да орлови углавном бирају аутохтоне врсте за своје гнездо.
Важан сегмент борбе за опстанак крсташког орла је и подизање свести у друштву.
- Важно је да људи схвате да чувањем овако ретких врста не чувамо само те јединке него и целу нашу природу. Најважније нам је да људи који се баве пољопривредом и имају контакт са потенцијално опасним супстанцама буду јако одговорни приликом њихове употребе - каже Мишковић и додаје да никада неће моћи да схвати људе који због неког свог бизниса или хобија намерно изазивају невероватно болну смрт угрожених јединки.
Намеће се утисак да је решење овог вида проблема веома једноставно.
- Људи апсолутно треба да пријаве сваки случај тровања. Убиство јединке сваке строго заштићене и заштићене врсте је кривично дело. Једини начин да станемо на пут таквим делима јесте да их пре свега разоткријемо, а онда и казнимо. Треба да покажемо да нећемо да окрећемо главу и да такво дело неће проћи некажњено. Макар полицију можете увек да позовете! Свака инспекција је дужна да вас макар упути на другу инспекцију. Можете да контактирате и Друштво за заштиту и проучавање птица, а ми ћемо обавестити надлеже службе - каже Мишковић.
Угрожена врста добила принову: Још два ОРЛА КРСТАША на српском небу!
ПУТИН НАМ ВРАЋА ДРАГОЦЕНОСТ: Страница Јеванђеља стиже 20. октобра, а ево шта ће Србија поклонити њима као знак захвалности
ЈЕЗИВ ТРЕНУТАК ЗАБЕЛЕЖЕН КАМЕРОМ: Погледајте снимак на ком је приказано како ГРОМ удара кућу у Јагодини (ФОТО/ВИДЕО)
Бора и Ержика су одавно заузели своју територију и живе надомак Српског Крстура већ десетак година. Њиховом гнезду није дозвољено прићи на ближе од једног километра. Пар је у последње две године изродио три младунчента. Пре две године излегли су се Душко и Лилика, а прошле године на свет је дошла и Нада која је име добила у нади да ће орао крсташ ипак преживети у Србији. Младунци обично живе неколико година у близини матичног гнезда, а кад после отприлике пет година достигну полну зрелост заузимају нову територију. Тад могу стићи и до Малте и Кипра.
Мишковић верује да орао крсташ има будућност и у Србији.
- Срчано смо се ухватили да не изгубимо овај један пар јер ако изгубите птице које имате друге ће много теже да вам дођу. А ако успемо да добијемо макар још један или два нова пара све ће ићи много лакше јер они привлаче једни друге. Наша нада је да ће се неки од њихових младунаца вратити једном у наше крајеве - каже Милица.