СИМБОЛИ БЕОГРАДА СВЕТЛЕ ПЛАВОМ БОЈОМ: Данас је Светски дан особа са аутизмом
Верујемо да су сви Београђани, као и они који су се задесили синоћ у овом граду приметили да одређени симболи Београда светле плавом бојом, што ће се догодити и вечерас.
За то постоји и више него оправдан разлог. Данас се обележава Светски дан особа са аутизмом.
Овај дан обележава се у циљу подстицања држава чланица Организације уједињених нација да предузму мере за подизање свести о људима са спектар аутистичним поремећајем, укључујући аутизам и аспергеров синдром широм света.
"РЕКА ЂУБРЕТИЦА" Ружна слика са обале Ибра у центру Краљева (ФОТО)
БАЈКЕР ВЕЛИКОГ СРЦА! Погледајте шта све Немања продаје како би помогао малом Гаврилу (ФОТО)
Преминули анестезиолог др Неша добио мурал на 13. гимназији: Ко не учи из прошлости, осуђен је да понавља
Одлуку о обележавају донела је генерална скупштина Организације уједињених нација, већина је усвојила 1. новембра 2007. године, а остали 18. децембра исте године.
За ову одлуку заслужна је представница Уједињених нација из Катара, Моза бинт Насер, супруга Хамад ибн Халифа, емира државе Катар.
У нашој земљи се такође обележава овај дан с тога је одлучено да Палата Албанија, велика купола Дома Народне скупштине, Бранков и Мост на Ади светле плавом бојом чиме ће се на симболичан начин обележити Светски дан подизања свести о аутизму.
ШТА ЈЕ АУТИЗАМ?
Аутизам је развојни поремећај који се јавља у детињству, најчешће у прве три године живота, захвата готово све психичке функције и траје читавог живота. Аутизам доводи до озбиљних проблема у друштвеним односима, комуникацији и понашању.
- По дефиницији коју је дало Америчко психијатријско друштво у Дијагностичко-статистичком приручнику менталних обољења из 1994. и 2013. године, аутизам има следеће карактеристике:
- оштећења у социјалној интеракцији;
- оштећења у социјалној комуникацији;
- ограничени, репетитивни и стереотипни модели понашања,интересовања и активности.
Од свих психијатријских синдрома у детињству, аутизам је највише истраживан, али је узрок његове појаве и даље велика непознаница. Мождана оштећења могу да имају генске узроке, могу да буду повезана са вирусним инфекцијама, компликацијама у току трудноће и на порођају и другим узроцима.
На основу изјава високофункционалних особа са аутизмом (особе које не заостају у већини развојних аспеката за типичном популацијом), оне не примају и не обрађују надражаје из околине на исти начин као и особе типичног развоја. Деца са аутизмом неће непосредно примећивати нечију радост или тугу, иако могу да разумеју да је одређени израз лица повезан са одређеним емоцијама, као што су „срећан", „тужан"...
Процењује се да до 50% особа са аутизмом не развија функционални говор. Деца која усвоје говор често исказују ограничене комуникативне способности.
Све особе са аутизмом имају проблем у понашању. Нека деца су изразито повучена, док друга могу да испоље пренаглашене активности, па околини приступају на неуобичајене начине.
