Тешко вам је у изолацији? Психолог објашњава како да се носимо са стресом у доба короне и шта НИКАКО НЕ СМЕМО

Докторка / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/NOVA С

Епидемија коронавируса многима је изазвала психичке сметње, а нарочито су погођени старији од 65 година, који су најдуже у изолацији.

Како се суочити са страхом од заразе коронавирусом, превазићи анксиозност, депресију и друге психичке сметње узроковане вишенедељном изолацијом, а којом су највише погођени старији од 65 година, тренутно је топ тема домаћих и страних стручњака који се баве психичким здрављем грађана, указује др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".

Шта све Србија може са кинеском лабораторијом: Како ће нам она користити у будућности

НАЈКРЕАТИВНИЈИ ЧАС ЛИКОВНОГ ДО САДА: Основци из Калуђерице оживели дела познатих светских сликара

ЗАШТО? Сећање на 16 погинулих медијских радника: 21 година од НАТО бомбардовања РТС-а (ВИДЕО)

- Свакако да нам је ова епидемија коронавируса донела страх од заразе, болести, усамљености, немоћи, смрти или изласка из куће и то није неочекивано у оваквој ситуацији. Старији од 65 година су посебно угрожена категорија. Они су у кућној изолацији боравили најдуже. Сада могу да излазе на пола сата, три пута недељно, али то не значи да је пандемија иза нас, морају да буду опрезни, да спроводе заштитне мере, одржавају социјалну дистанцу, обавезно носе маске, перу руке...

Има их и који су развили меланхонију, посежу за ракијом...

- У другој половини живота подвлачење црте није неуобичајена појава. Ситуација у којој смо се нашли може да поспеши оваква размишљања, али је кључно како особе покушавају да превладају такве доживљаје. Конзумирање алкохола, седатива на своју руку или ма којих других средстава, аутодеструктивно понашање су у сваком смислу нездрави начини ношења са стресом. Пружање неке друге перспективе може да буде од помоћи.

Она додаје да кризна ситуација погађа целу планету али иако смо сви изложени истом стресу, нећемо на њега реаговати исто.

- Дешава се, не тако ретко, да људи реагују на стрес тек када све прође. Није неочекивано да се тек тада јаве симптоми анксиозности, депресије, фобије, хипохондријазе, пострауматског стреса и слично. Министарство здравља је предвидело све то, мобилисало стручњаке и предузело мере неопходне за реаговање у свим фазама епидемије, а у циљу заштите менталног здравља целокупног становништва - каже докторка.

- Свако ко осети промене у свом функционисању, требало би да се јави стручњацима. Симптоми могу бити најразличитији, али у највећој мери код оних сензитивнијих, који се лоше носе са кризним ситуацијама, очекују се поремећаји расположења, напетост, поремећаји ритма спавање-будност, апетита - закључује она.

(УЖИВО) ПАНДЕМИЈА КОРОНА ВИРУСА: Данас одлука о ПОЛИЦИЈСКОМ ЧАСУ, вртићи у Србији спремни за отварање (ВИДЕО)