СКРАЋЕНИ ЧАСОВИ НА 30 МИНУТА И ЈОШ 2 ВЕЛИКЕ НОВИНЕ Дејан Вук Станковић о новитетима од другог полугодишта у српским школама

Министар се јуче, у саопштењу поводом избора новог директора Прете београдске гимназије дотакао и теме новима у школама.

Он се осврнуо на идеју да се часови скрате на 30 минута због пажње ученика, и рекао да је тај аргумент психолошки утемељен јер, како је навро, ученици данас имају такозвану дифузну пажњу која је секвенцијална и везана за краћи временски период.

- Да би се пратила настава потребно је да будете фокусирани на излагање наставника и да активно учествујете у интеракцији са њим. Данашњи модел школе подразумева нешто што се разликује од оног времена када сам, рецимо, ја ишао у школи и када је модел био ауторитативан, где сте имали пошиљаоца и примаоца поруке, а учење је било нека врста репродукције чињеница - рекао је Станковић.

Навео је да се данас иде ка томе да се уводе комуникациони, интерактивни модел и да у настави активну улогу имају вештачка интелигенција, дигиталне технологије и иновативни методи са циљем да подстакну ученике да самостално размишљају.

Станковић је рекао да ће се ићи у правцу да се ограничи употреба мобилних телефона у основним и средњим школама, а да ће од аргументоване дискусије и размене ставова зависити да ли ће мобилни телефони бити потпуно или делимично забрањени у школама.

Вучић о скраћивању часова са 45 на 30 минута

Подсетимо, о могућем скраћењу часова у српским школама почело је да се говори почетком децембра, када је о томе говорио председник Србије, Александар Вучић. Председник Србије је тада истакао како циљ ове мере није да ђаци проведу мање времена у образовним установама, већ да буду концентрисанији.

Како смо раније писали, школски час који траје 30 или 35 минута није новост у школама у Србији. То је био случај током пандемије корона вируса, као и претходне године због специфичне ситуације у школама, дакле у ванредним околностима.

Министар просвете такође је раније говорио о томе и додао, да он сматра да скраћење часова нипошто није лоша идеја.

- Званичан предлог није још увек стигао до нас, тако да немамо одговарајућу стручну експертизу у овом тренутку. Када предлог званично буде стигао и када га будемо изанализирали, онда ћемо моћи да кажемо оно што је став Министарства просвете у овом тренутку. То за сада само посматрам само као једну врсту идеје која, у основи, није рђава, али треба размишљати о њеним практичним учинцима на образовни систем - објаснио је раније министар, и појаснио како би то у почетку то био само пилот пројекат који би се касније ширио и усвајао.

Шта кажу наставници

Шта би заправо значило за ученике ако би имали ново трајање школског часа раније су за "Блиц ТВ" говорили наставници.

Професор математике у ОШ "Др Јован Цвијић" у Смедереву, Андреј Павловић, који је изабран и за једног од 50 најбољих наставника на свету, за "Блиц ТВ" каже да предлог о скраћивању часова не треба посматрати као техничко питање.

- Деца би, наравно, била срећна да им се скрате часови, мање-више и наставници, али родитељи нису. Бојим се да проблем трајања часа уопште није техничке природе. Не можемо тако да посматрамо наставу. То је, пре свега, питање концентрације и психологије - каже овај професор математике за "Блиц ТВ".

Може ли час од 30 минута да буде квалитетан

Говорећи о томе да ли се квалитетан час може одржати за 30 минута, Павловић каже да универзалног одговора нема.

- Није сваки час исти. Једно је план, а друго реализација. Час од 45 минута није само предавање - ту је и административни део, припрема ученика кад улазе и излазе из учионице. Ако се добро испланира, 30 минута може да буде добар временски оквир за квалитетан рад - говори он.

Ипак, напомиње да су многе државе одустале од часова који трају 30 минута јер нису донели побољшања. Он као зато могуће решење истиче блок-наставу.

- Час од 30 минута има смисла у блоковима, на пример ако ученик има математику два или три пута заредом - каже Павловић за "Блиц ТВ".

Једносменска настава - решење

Говорећи о организацији школског дана, Павловић наглашава да је прелазак на једносменску наставу кључно системско решење.

- Једносменска настава је много квалитетнија. Деца су нам сада у школи од 7.20 до 19.30 сати, распоређена у две смене, па нема простора за претчасове ни активности после часова. Такође, одмори трају пет минута, осим једног од 20 минута за ручак. То је премало времена јер деца углавном излазе из школе да купе нешто да једу, иако некада једу и у школској кантини. Морамо да размишљамо о другачијој организацији времена - оценио је он за "Блиц ТВ" и додао да је за промене у образовању неопходно напустити став "тако се одувек радило".

Србија Данас/Блиц