SKRAĆENI ČASOVI NA 30 MINUTA I JOŠ 2 VELIKE NOVINE Dejan Vuk Stanković o novitetima od drugog polugodišta u srpskim školama

Ministar se juče, u saopštenju povodom izbora novog direktora Prete beogradske gimnazije dotakao i teme novima u školama.

On se osvrnuo na ideju da se časovi skrate na 30 minuta zbog pažnje učenika, i rekao da je taj argument psihološki utemeljen jer, kako je navro, učenici danas imaju takozvanu difuznu pažnju koja je sekvencijalna i vezana za kraći vremenski period.

- Da bi se pratila nastava potrebno je da budete fokusirani na izlaganje nastavnika i da aktivno učestvujete u interakciji sa njim. Današnji model škole podrazumeva nešto što se razlikuje od onog vremena kada sam, recimo, ja išao u školi i kada je model bio autoritativan, gde ste imali pošiljaoca i primaoca poruke, a učenje je bilo neka vrsta reprodukcije činjenica - rekao je Stanković.

Naveo je da se danas ide ka tome da se uvode komunikacioni, interaktivni model i da u nastavi aktivnu ulogu imaju veštačka inteligencija, digitalne tehnologije i inovativni metodi sa ciljem da podstaknu učenike da samostalno razmišljaju.

Stanković je rekao da će se ići u pravcu da se ograniči upotreba mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, a da će od argumentovane diskusije i razmene stavova zavisiti da li će mobilni telefoni biti potpuno ili delimično zabranjeni u školama.

Vučić o skraćivanju časova sa 45 na 30 minuta

Podsetimo, o mogućem skraćenju časova u srpskim školama počelo je da se govori početkom decembra, kada je o tome govorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Predsednik Srbije je tada istakao kako cilj ove mere nije da đaci provedu manje vremena u obrazovnim ustanovama, već da budu koncentrisaniji.

Kako smo ranije pisali, školski čas koji traje 30 ili 35 minuta nije novost u školama u Srbiji. To je bio slučaj tokom pandemije korona virusa, kao i prethodne godine zbog specifične situacije u školama, dakle u vanrednim okolnostima.

Ministar prosvete takođe je ranije govorio o tome i dodao, da on smatra da skraćenje časova nipošto nije loša ideja.

- Zvaničan predlog nije još uvek stigao do nas, tako da nemamo odgovarajuću stručnu ekspertizu u ovom trenutku. Kada predlog zvanično bude stigao i kada ga budemo izanalizirali, onda ćemo moći da kažemo ono što je stav Ministarstva prosvete u ovom trenutku. To za sada samo posmatram samo kao jednu vrstu ideje koja, u osnovi, nije rđava, ali treba razmišljati o njenim praktičnim učincima na obrazovni sistem - objasnio je ranije ministar, i pojasnio kako bi to u početku to bio samo pilot projekat koji bi se kasnije širio i usvajao.

Šta kažu nastavnici

Šta bi zapravo značilo za učenike ako bi imali novo trajanje školskog časa ranije su za "Blic TV" govorili nastavnici.

Profesor matematike u OŠ "Dr Jovan Cvijić" u Smederevu, Andrej Pavlović, koji je izabran i za jednog od 50 najboljih nastavnika na svetu, za "Blic TV" kaže da predlog o skraćivanju časova ne treba posmatrati kao tehničko pitanje.

- Deca bi, naravno, bila srećna da im se skrate časovi, manje-više i nastavnici, ali roditelji nisu. Bojim se da problem trajanja časa uopšte nije tehničke prirode. Ne možemo tako da posmatramo nastavu. To je, pre svega, pitanje koncentracije i psihologije - kaže ovaj profesor matematike za "Blic TV".

Može li čas od 30 minuta da bude kvalitetan

Govoreći o tome da li se kvalitetan čas može održati za 30 minuta, Pavlović kaže da univerzalnog odgovora nema.

- Nije svaki čas isti. Jedno je plan, a drugo realizacija. Čas od 45 minuta nije samo predavanje - tu je i administrativni deo, priprema učenika kad ulaze i izlaze iz učionice. Ako se dobro isplanira, 30 minuta može da bude dobar vremenski okvir za kvalitetan rad - govori on.

Ipak, napominje da su mnoge države odustale od časova koji traju 30 minuta jer nisu doneli poboljšanja. On kao zato moguće rešenje ističe blok-nastavu.

- Čas od 30 minuta ima smisla u blokovima, na primer ako učenik ima matematiku dva ili tri puta zaredom - kaže Pavlović za "Blic TV".

Jednosmenska nastava - rešenje

Govoreći o organizaciji školskog dana, Pavlović naglašava da je prelazak na jednosmensku nastavu ključno sistemsko rešenje.

- Jednosmenska nastava je mnogo kvalitetnija. Deca su nam sada u školi od 7.20 do 19.30 sati, raspoređena u dve smene, pa nema prostora za pretčasove ni aktivnosti posle časova. Takođe, odmori traju pet minuta, osim jednog od 20 minuta za ručak. To je premalo vremena jer deca uglavnom izlaze iz škole da kupe nešto da jedu, iako nekada jedu i u školskoj kantini. Moramo da razmišljamo o drugačijoj organizaciji vremena - ocenio je on za "Blic TV" i dodao da je za promene u obrazovanju neophodno napustiti stav "tako se oduvek radilo".

Srbija Danas/Blic