Danas su Miholjske zadušnice: Evo šta da ponesete na liturgiju, koje reči da izgovorite za isceljenje, a šta žene nikako ne smeju da rade!

Hariton je bio ugledan i pobožan građanin Ikonije, prožet duhom svoje zemljakinje svete Tekle, i javno je ispovedao Hristovo ime.

Tokom progona hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton je odmah bio izveden pred sud. Sudija mu je naredio da se pokloni bogovima, na šta je Hariton odgovorio: "Svi vaši bogovi su demoni, koji su zbog gordosti zbačeni s neba u pakao."

Jasno je ispovedio svoju veru u jedinog živog Boga, Tvorca svega, i Gospoda Isusa Hrista, Spasitelja ljudi. 

Tada je sudija naredio da ga bičuju i muče, te je njegovo telo bilo prekriveno ranama, kao jedna jedina rana.

Posle Avrelijanove smrti, Hariton je oslobođen muka i tamnice. Uputio se ka Jerusalimu, ali su ga na putu zarobili razbojnici. 

Božjom Promišlju uspeo je da se oslobodi i nije se vratio u Ikoniju, već se povukao u Faransku pustinju, gde je osnovao manastir i okupio monahe.

Nakon što je uspostavio pravila za taj manastir, povukao se dalje u pustinju kod Jerihona, gde je osnovao drugi manastir, poznat kao Haritonova obitelj. Na kraju je osnovao i treći manastir, Sukijsku, koja je poznata kao Stara Lavra. Preminuo je u dubokoj starosti i prešao u Gospodnju slavu 28. septembra 350. godine. Njegove mošti počivaju u njegovom prvom manastiru, a smatra se da je sastavio obred monaškog postriženja.

Današnja beseda poručuje: "Što Sin Božji hoće, hoće i Otac i Duh Sveti. A ono što Sveta Trojica hoće, to se i dešava."

Gospod Isus Hristos želi da Njegovi učenici budu sa Njim u carstvu nebeskom, ne samo Njegovih dvanaest učenika, već i svi koji poveruju u Njega po njihovoj reči. I mi smo među njima, braćo moja, ako se držimo vere koju smo primili, pod uslovom da se ne odreknemo tog velikog blaga svojim nedelima, odstupanjem od vere, nečistotom greha, bogohulnim rečima i mislima.

MIHOLJSKE ZADUŠNICE 

One uvek padaju u subotu, predstojeći nedelji koja se obeležava Vaskrsenjem, jer je Hristos dan pre svog Vaskrsenja proveo u grobu.

Ovog dana vernici se okupljaju u crkvama kako bi se molili i palili sveće za preminule rođake, prijatelje i poznanike.

Molitvama, parastosima i pomenima, izražava se sećanje na njihove duše, a Gospoda se moli za mir i pokoj njihovih duša, kao i oproštaj za grehe koje su počinili za života.

Postoji nekoliko običaja koji prate Zadušnice.

Na selima, prema običajnom kalendaru, ljudi odmaraju svoju stoku, a žene izbegavaju rad sa pletivom, makazama i iglama.

Takođe, običaj je deliti milostinju, pa se prosjaci koji tog dana obilaze groblja ne trebaju terati, već im treba dati hranu.

Ako su grobovi vaših najmilijih daleko, sveću za pokoj duše možete nameniti i zapaliti u crkvi.

Na liturgiju, koju posećujemo tog dana, treba poneti kuvano žito, crno vino, malu sveću koja se postavlja uz žito, male sveće za svakog upokojenog koga obeležavate zadušnice, ili jednu veću za sve.

Takođe, treba napraviti spisak imena svih vaših upokojenih rođaka i prijatelja i doneti novčani prilog prema sopstvenim mogućnostima.

Žito simbolizuje smrtno telo i besmrtnu dušu u svetlosti Carstva nebeskog.

Crno vino označava Božje milosrđe kojim se leče rane greha.