Славимо Свете мученике Мирона и Партокла: Данас обавезно изговорите ову молитву за здравље и благостање
Српска православна црква и њени верници данас славе Свете мученике Мирона и Патрокла.
Свети Мирон (такође познат као Мирон Ликијски) сматра се заштитником путника, трговаца и заштитником од различитих опасности. Његова храброст и вера у тешким тренуцима инспиришу вернике да се држе својих уверења, чак и када суочавају са изазовима.
Свети мученик Мирон, који је био презвитер (старији свештеник) из угледне породице, службовао је као свештеник у неком месту у Ахаји. Био је познат по својој благости, кроткости, богољубивости и великој љубави према људима.
У време владавине цара Декија, тачно на дан Рождества Христовог, група незнабожаца упала је у цркву где је Мирон служио и насилно га извукла са службе. Мучитељи су га ставили на мученичко искушење, покушавајући га присилити да се одрекне своје хришћанске вере. Међутим, током овог мучења, сам Господ послао је анђела који је стајао уз Мирона и давао му духовну снагу да издржи.
Мучитељи су потом почели да му секу кожу са његова тела кајишима, крећући се од главе према ногама. У тренутку када су гачили кожу довољно да добију дуги кајиш, свети Мирон је ухватио један од тих каишева своје сопствене коже и ударио њиме једног од мучитеља - судију по имену Антипатр - директно у лице. Судија, збуњен и ван себе од боли и стида, узе свој мач и почини самоубиство.
Ова прича о светом мученику Мирону истиче његову непоколебљиву веру у Христа и храброст у суочавању са мучењима.
Свети мученик Патрокло је био угледни грађанин града Трикасина, данашњег Труа у Галији. Од родитеља је наследио велико имање, али га није користио за раскош, већ га је, као истински хришћанин, раздавао сиромашнима у виду милостиње. Сам је живео скромно и подвижнички, хранећи се само једном дневно – тек по заласку сунца.
Због чистоте живота и дубоке вере, Господ му је подарио дар исцељења, па је убрзо постао познат као чудотворни лекар душе и тела. Када је цар Аврелијан стигао у Галију, наредио је да му Патрокла доведу.
Патрокле свети јави пред царем веру своју у Христа, и не утаји ништа.
- Ако желиш, царе, нешто од мојих блага, даћу ти, јер те видим убога - рече Свети Патрокле цару.
На то њему цар:
- Како ти називаш убогим мене, цара, који имам безбројна блага?" Рече Патрокле свети: "Имаш само земаљска, пролазна блага, али си убог, јер ни самога себе немаш, нити вере Христове у срцу.
Патрокло би осуђен на смрт и војници га одведоше крај реке да га посеку, али се он помоли Богу те постаде невидљив и чудесно би пренесен на другу обалу. Када га поново ухватише и погубише, два просјака којима је раније помагао нађоше његово тело и побожно га сахранише.
Током оваквих празника, верници се обично окупљају у црквама како би присуствовали богослужењима, молитвама и разматрању живота и дела ових светих мученика. То је такође време када се изражава захвалност за њихову жртву и тражи духовна инспирација за свој лични пут вере.
Веровање и обичај кажу да молитву за здравље, благостање и срећу данас сви треба да изговоре. Обичај каже да ћете целе године бити здрави.
Молитва:
Мученик Твој Господе, Мирон, у страдању своме је примио непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победи, а разори и немоћну дрскост демона: Његовим молитвама спаси душе наше.