Славимо Светог Василија Острошког: Дан посвећен једном од највећих исцелитеља! Ову моћну молитву треба изговорити и надати се чудима

У страху од данка у крви родитељи га у дванестој години шаљу у манастир Завалу.Тамо се учио црквеној писмености и богослужењу.Након неколико година прелази у требињски манастир Тврдош где похађа манастирску школу и ту прима монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски.

Према предању у Црну Гору је дошао као јеромонах и након кратког боравка вратио се у Херцеговину, а потом отпутовао у Русију. Из Русије је донео богате дарове у књигама, црквеним потрепштинама и новац који је делио сиротињи. Пред турским насиљем поново је напустио Херцеговину и годину дана провео у Хиландару.

Дошао је у Никшић 1651. али је и тај град морао да напусти и потражи уточиште у острошкој пећини-испосници, у којој је остао до краја живота.

Свети Василије Острошки умро је 12. маја 1671. године у манастиру Острог. Његове мошти и његов гроб чувају се у том манастиру до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. 

Живот Светог Василија Острошког у Горњем манастиру, место је ходочашћа верника из многих домаћих и иностраних крајева.

Веровања

Неколико народних веровања везано је за овог светитеља, а можда и најзаступљеније јесте да Свети Василије Острошки сваке ноћи устаје из ковчега и шета по стенама. У прилог томе иде и чињеница да су током година и векова многи свештеници сведочили како ујутру вунене чарапе на ногама Светитеља буду поцепане, иако су увече обучене читаве.

Због тога, свако ко долази на поклоњење у Острог обавезно носи један пар вунених, белих чарапа.

Верници који полазе на пут у манастир са собом обавезно треба да понесу уље, тамјан и памук, али и вунене чарапе и све то потом оставе код свеца "да преноћи", јер ствари које проведу ноћ у просторији са моштима свеца, верује се, добијају магичне моћи излечења.

Свети Василије Острошки се слави са мрсном или посном трпезом, све у зависности да ли "пада" у среду или петак када се слави посно, а осталим данима се слави мрсно.