Смртоносни становник мора шири се Европом - Ово је мапа која брине све (ФОТО/ВИДЕО)

Објављена је интерактивна дигитална Google мапа која бележи појаву и ширење лагоцефалуса, познатог и као риба-зец, у грчким морима.

Мапа приказује области у којима је ова инвазивна и изузетно опасна врста до сада идентификована, омогућавајући грађанима, рибарима и надлежним службама да прате њено даље ширење.

Шта је риба-зец?

Лагоцефалус сцелератус је риба која природно настањује Индијски и Тихи океан. Након 2003. године појавила се и у Средоземном мору, укључујући Егејско море, мигрирајући из Црвеног мора кроз Суецки канал.

Ова врста представља озбиљан ризик по здравље људи. Уколико се конзумира без претходног уклањања делова који садрже отровни токсин тетродотоксин, може изазвати респираторне поремећаје, циркулаторну инсуфицијенцију, парализу мишића, па чак и смрт.

Лагоцефалус је распрострањен у тропским водама Индијског и Тихог океана, док се последњих година убрзано проширио и на западни Медитеран. Присутан је дуж обала Израела, јужне Турске и Кипра.

У Грчкој је први пут забележен на југоистоку земље, пре свега у околини Родоса, Крита и Додеканеза. Данас је присутан готово широм Егејског мора, као и у бројним деловима Јонског мора.

Током 2026. године његово ширење у грчким водама значајно је интензивирано. Према подацима Хеленског центра за истраживање мора (ХЦМР), реч је о изузетно прилагодљивој врсти која има веома мало природних предатора. Због тога успешно потискује аутохтоне врсте у борби за храну и наноси велику штету професионалним рибарима уништавајући рибарске мреже и другу опрему.

На иницијативу рибара са Родоса, 20. јуна 2026. године почело је Прво панхеленско отворено риболовно такмичење у лову на рибу-зец, са циљем смањења бројности ове инвазивне врсте. Предвиђено је да такмичење траје 70 дана.

Истовремено, Министарство руралног развоја и хране припрема акциони план којим је предвиђен пилот-програм циљаног излова рибе-зец од стране професионалних приобалних рибара, уз финансијске подстицаје за њихово учешће.

План подразумева научно праћење ширења врсте, систематско евидентирање улова, идентификацију подручја у којима се риба највише концентрише, као и израду процедура за безбедно управљање прикупљеном биомасом. У изради плана користи се и искуство Кипра, где је већ спроведен сличан програм контролисаног излова. Пилот-пројекат биће финансиран из Политике рибарства, аквакултуре и мора (PALYTH), а план је већ упућен Европској комисији на одобрење.

Генерални секретар за рурални развој и храну Спирос Протопсалтис изјавио је да проблем рибе-зец превазилази оквире рибарства, јер представља изазов и за очување морског биодиверзитета и за јавно здравље. Како је нагласио, његово решавање захтева научно утемељен приступ и блиску сарадњу са рибарима.

Присутна је и у другим деловима Медитерана

Присуство ове врсте бележено је и у другим деловима Медитерана. Ранија запажања датирају из 2013. године, када је регистрована у водама око острва Лампедуза у централном Медитерану, затим 2015. године код Малте и у водама у близини Бечића у Црној Гори, у југоисточном Јадрану. Један примерак уловљен је током лета 2014. године и у Грисану у Француској.

Риба-зец у Црвеном мору настањује каменита морска дна, од плитких приобалних подручја до дубине од око 250 метара.

По изгледу подсећа на рибу надувачу (pufferfish), али има издуженије тело и симетричан реп. Леђа су му сиве или смеђе боје са тамнијим пегама, стомак је бео, док се дуж бочних страна протеже карактеристична сребрна пруга.

Одрасли примерци најчешће достижу дужину до 40 центиметара, али максимална дужина може бити и до 110 центиметара, уз тежину до седам килограма. Тело је без крљушти, а у вилици се налазе четири велика зуба. Храни се бентоским бескичмењацима, док се његова јаја полажу у морској средини.

Стручњаци упозоравају да је због брзог ширења и високог степена прилагодљивости неопходно континуирано праћење популације лагоцефалуса, како би се ублажиле последице по морски екосистем, рибарство и безбедност људи.