Србији опет комшије "забиле нож у леђа" у Бриселу: Бугарска, Хрватска и још шест чланица ЕУ против отварања Кластера 3

Амбасадори држава чланица Европске уније расправљали су данас о нон-пејперу Европске комисије у којем се препоручује отварање Кластера 3 у приступним преговорима са Србијом, али за тај корак за сада не постоји пуна сагласност међу чланицама ЕУ.

Како сазнаје Танјуг, током расправе осам земаља успротивило се отварању Кластера 3. Против су биле три балтичке државе, као и Белгија, Холандија, Шведска, Бугарска и Хрватска.

Као кључни разлози за противљење наведени су стање у области владавине права, као и недовољно усклађивање Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније. Посебно је истакнуто питање неувођења санкција Русији, које део чланица ЕУ види као једну од главних препрека за нови корак у преговарачком процесу.

Поред земаља које су биле изричито против, још три чланице изразиле су резерве. Луксембург, Летонија и Данска поручиле су да нису убеђене да би у овом тренутку требало отворити нови кластер у преговорима са Србијом.

Европска комисија је претходно препоручила Савету ЕУ да се током јула отвори Кластер 3, који се односи на конкурентност и инклузивни раст. У образложењу се наводи да су узети у обзир напори Србије у кључним областима, као и процена да је тренутно обезбеђена укупна равнотежа потребна за такав корак.

Ипак, за отварање кластера неопходна је сагласност свих држава чланица, што значи да противљење појединих земаља може да блокира одлуку. Расправа амбасадора показује да међу чланицама ЕУ и даље постоје значајне разлике када је реч о темпу европских интеграција Србије.

Кластер 3 обухвата области које су важне за економски развој, конкурентност, дигитализацију, образовање, запошљавање и социјалну политику. Његово отварање представљало би политички сигнал да се преговарачки процес Србије са ЕУ помера са мртве тачке, али и потврду да Брисел препознаје одређени напредак у реформама.

Са друге стране, противљење дела чланица показује да ће питања владавине права, усклађивања са спољном политиком ЕУ и односа према Русији и даље бити кључни услови за даљи напредак Србије на европском путу.

Очекује се да ће се о овој теми наставити консултације међу чланицама Европске уније, док ће коначна одлука зависити од тога да ли ће бити постигнут политички консензус у Савету ЕУ.