МОЖЕ ЛИ СЕ СРБИЈИ ПОНОВИТИ "ЛЕДЕНА АПОКАЛИПСА"? Снег су 2012. одвозили камионима, а све говори да нас и 10 година касније чека СЛИЧАН СЦЕНАРИО

"Драматично", "Затрпани", "Рат против зиме" и "Снежни пакао", као и "Хладноћа напунила прихватилишта", "Старац се смрзао у кући" и "Завејанима последња кора хлеба", "Војска чисти снег у целој земљи, минус 25 и следеће недеље". Овако су изгледале насловне стране дневне штампе и портала, почевши од 3. фебруара 2012, зиме за који многи кажу - била, не поновила се.

У ОПАСНОСТИ ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ У СРБИЈИ: Стручњаци упозоравају - ово ће бити најкритичнији период

У ОПАСНОСТИ ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ У СРБИЈИ: Стручњаци упозоравају - ово ће бити најкритичнији период

ОТКРИВЕНИ НАЈЧЕШЧИ СИМПТОМИ ОМИКРОНА: "Немојте да чекате, држите се ДАЉЕ од људи"

ОТКРИВЕНИ НАЈЧЕШЧИ СИМПТОМИ ОМИКРОНА: "Немојте да чекате, држите се ДАЉЕ од људи"

КРИЗНИ ШТАБ УОЧИ ПРАЗНИКА ТРАЖИ СТРОЖЕ МЕРЕ: Ковид пропуснице обавезне 24 сата? Огласио се др Кон

КРИЗНИ ШТАБ УОЧИ ПРАЗНИКА ТРАЖИ СТРОЖЕ МЕРЕ: Ковид пропуснице обавезне 24 сата? Огласио се др Кон

Слике Србије оковане снежним сметовима и летом, опет су оживеле у сећањима након што су метеоролози објавили предикцију о пристизању леденог таласа у Србију, одмах након Светог Николе. Наиме, према предикцијама, температуре ће бити далеко испод нуле, те се спомиње да ће достићи температуру од чак -25 степени целзијуса.

Већи снег ће поново падати после 25. децембра, а биће га и за Нову годину, додају прогностичари. У Ивањици, Гучи, Сјеници, Крупњу, Лучанима, Љубовији и Новој Вароши већ је због снега проглашена ванредна ситуација, а стручњаци процењују да ће до Нове године ванредно бити у још најмање десетак општина.

Ипак, сви се надају само једном - да нећемо доћи у ситуацију из фебруара 2012. године, када је због снежних падавина који су оковали и буквално зауставили живот у Србији.

Све до 3. фебруара, зима је текла релативно нормално, са падавинама у висини нормале и температуром која је предвиђена за то доба године. Тог петка, трећег фебруара 2012. године, престоница је почела да се бори са "белом немани". Саобраћај је био паралисан, висина белог покривача је расла, улице су биле непроходне.

Кретање кроз град, чак и пешке, било је немогуће. Било да сте у том тренутку били у Кнеза Милоша или у Борчи, било вам је исто. Београд је једноставно стао. Иста ситуација је владала широм читаве земље, зима је једноставно, била неумољива.

Колоне аутомобила, пратиле су и колоне пешака који су, увидевши да се аутобуси неће кретати, пешице кретали по завејаним улицама.

Колико је ситуација била драматична најбоље говори чињеница да су у сеоским домаћинствима, када су видели да нема поенте чистити снег, почели само да "копају" канале за излазак из куће. Ово можда не би било чудно да се ради о Сјеници, али ради се о горе поменутој Борчи.

- Да бих изашао из дворишта, свакодневно сам бацао снег са стране пута који сам прокопао. Крајни салдо снежног покривача у дворишту, износио је више од једног метра снега са обе стране прокопаног пута. На крају снежног таласа, у једном делу дворишта имао сам набацано скоро два метра снега - сећа се Београђанин Светозар, који је тада био у раним двадесетим годинама.

Поред служби за рашћишавање снега, на улице и путеве изашли су сви који су имали прикључне машине за чишћење. Међутим, ситуација је била толико алармантна да је су у помоћ морали да прискоче припадници војске Србије, чак и осуђеници, па и грађани волонтери, који су за чишћење улица добијали и дневнице.

За то време, снег је наставио са падавинама. Податак да је на Копаонику било измерено 120 цм, не говори пуно колико то да је у Београду седмог фебруара висина снежног покривача износила преко 40 цм.

Због алармантне ситуације у држави, влада тадашњег премијера, Мирка Цветковића, петог фебруара је прогласила ванредну ситуацију у земљи. Дан раније, у Србији је због последица елементарних непогода, снежних падавина и хладног времена, 29 општина прогласило ванредну ситуацију.

Снег се више није стављао поред пута или улаза, већ су организовани камиони који су га даље односили. Из Владе Србије, стигло је наређење да се у 27 угрожених општина по Србији, пошаље помоћ у виду новца, горива и мазута. Донета је и одлука о плаћању волонтера који су за чишћење снега добијали дневнице.

Ситуација је постала алармантна већ са трећим фебруаром када је од света одсечено одсечено 11.500 људи. Нажалост, у та 24 сата, страдало је чак шесторо људи услед смрзавања. Храна је почела да се допрема до угрожених преко спасилаца, који су се пешке пробијали кроз сметове, високе и по неколико метара. Забележено је да је у околини Чачка једна екипа пешке носила деку који је имао унутрашње крварење, чиме су му на крају и спасиле живот.

Лоше вести су стизале са свих страна упркос свим напорима. Седмог фебурара, у Београду је страдала жена стара 49 година, када се на њу обрушила леденица са крова зграде високе 12 метара. До 12. фебруара, број жртава услед абнормалних падавина попео се на 29 преминулих.

Путари, волонтери и сви они који су били ангажовани на рашчишћавању снега, нису дизали главу од посла више од недељу дана. Водила се рововска битка за сваки живот по читавој Србији. Дебели минус који је почео трећег дана фебруара, наставио се и у наредних недељу дана, због чега је школарцима продужен зимски распуст, а на факултетима и вишим школама, огложени испити и предавања.

Екипе Хитне Помоћи, имале су посла, чини се, више него икада. Такође, критично је било и у болничким центрима у које су као на траци пристизали пацијенти са преломима екстремитета.

Слична ситуација владала је широм Европе, где је већ до четвртог фебруара лефени талас однео више од 250 живота. У региону се се отказивале културне и спортске манифестације. Друге недеље хладног таласа у Србији, од света је било одсећено 70.000 људи.

Један од најбољих показатеља озбиљности ситуације, била је и стопа криминала. Наиме, колико год да податак можда смешно и бизарно звучи, у периоду док се Србија борила са сметовима и екстремно ниским температурама, број кривичних дела у земљи, смањио се за читавих 40 одсто, о чему је нацију обавестио тадашњи министар полиције, а садашњи председник скупштине, Ивица Дачић.

Управо због свега наведеног, надамо се да прогнозе метеоролога овај пут бити погршне, те и да се фебруар 2012. године, неће поновити.