Шокантни подаци Министарства просвете: Свако друго дете у Србији трпи насиље - 60% ђака признало да су били жртве

Помоћница министра просвете за превенцију и заштиту од насиља и инклузију осетљивих група у образовању Снежана Вуковић изјавила је данас да је у истраживању тог министарства у сарадњи са Саветом Европе о вршњачком насиљу примећен пораст дигиталног насиља, али да се на основу података којима располажу не може тврдити да постоји пораст насиља, већ да постоји појачан сензибилитет свих грађана за ситуације насиља.

-Ниједно насиље не сме да се промовише, већ свако насиље мора да буде санкционисано. И то мора да буде јасно деци. И када то буде јасно деци, они вероватно, уз адекватне родитељске компетенције и утицај породице, а онда и школе, неће испољавати насиље, рекла је Вуковић за Танјуг.

Она је истакла да механизми борбе против вршњачког насиља који већ постоје јесу адекватни и да је истраживање то потврдило, али да је питање доследне примене и учешћа свих који се тичу детета, у тим процесима.

-Ово истраживање које смо радили са Саветом Европе је највеће истраживање које се односи на узроке и последице вршњачког насиља, не само насиља у школи. Оно што нас је изненадило је то да су и родитељи и ученици и наставници сагласни око тога да су ваншколски фактори ти који утичу на насиље. Најпре је појава насиља код деце и младих последица породичних вредности, затим медијске промоције, утицај филмова, различитих медија, друштвених мрежа, рекла је Вуковић.

Она је навела да је истраживање показало и да је важно препознати да на нивоу друштвеног система треба да имамо промовисане одређене вредности које желимо да негујемо.

-То су оне активности које се дешавају ван часова и наравно комуникација. За нас је врло значајно то да смо видели да преко 80 одсто ученика има доживљај припадности школи и да велики број ученика заиста осим тог осећања припадности негује позитивне емоције према школи, указала је Вуковић.

Према њеним речима, у истраживању је примећен и недостатак познавања вештина које родитељи треба да имају, начина на који постављају границе.

То је, наводи Вуковић, све оно што утиче на понашање ученика.

-Једна од чињеница је, која је потврдила неке наше претпоставке и теорију је да деца која трпе насиље, врло често врше насиље, било да га трпе у школи или у заједници или где год, они су окренути да врше насиље у јако великом броју, рекла је Вуковић.

Нагласила је и да неадекватан однос родитеља и школе јесте двосмерни процес и да школе треба да се потруде у наредном периоду да буду транспарентније према родитељима.

-Са друге стране родитељи треба да препознају шта јесу њихове одговорности када је васпитање њиховог детета у питању. Врло је јасно да васпитна улога школе треба да се потенцира, али она не може да замени васпитну улогу породице и у том смислу они морају да буду партнери, истакла је Вуковић.

Додала је да родитељи не могу да преузму одговорности које има школа, али ни школа не може да преузме родитељске одговорности. Такође, напоменула је, родитељи се понекад мешају у неке активности школе које никако нису у њиховој надлежности.

-Родитељи морају да препознају шта јесте њихова надлежност а шта није и морају више да раде на сопственим компетенцијама. Али та транспарентност и узајемна сарадња морају да буду јасни, навела је Вуковић.

Истраживање је спроведено у 77 школа, од чега 48 основних и 29 средњих, а у њему је учествовало 5.200 ученика, родитеља и наставника.

Подаци из истраживања показали су да је 60 одсто ђака током три месеца доживело бар један облик насиља, иако на питање да ли их је у истом периоду неко вређао, ударио или оговарао 40 одсто њих је одговорило да није.

Запослени у школама током истраживања махом су износили податке да је најучесталији облик насиља у школама вербални, али су међу најучесталије облике уврстили и уништавање школске имовине.

Сагласни су и да би најефикаснија мера у борби против насиља било доследно кажњавање ученика који се насилно понашају, као и боља сарадња школе са родитељима.

Са друге стране, трећина испитаних родитеља током истраживања је изјавило да им није потребан ниједан вид подршке.

Родитељи такође истичу да је 47 одсто оних чије је дете доживело насиље било информисано о активностима школе, док је 33 одсто њих било и укључено у израду плана заштите.

Извор:Тањуг