"Спасао сам га, а онда се удавио": Крагујевачки херој отворио душу - Спасавао је животе, али једна трагедија га и данас прогања, поменуо и језиву урбану легенду са Дунава

Вукојици је Шумаричко језеро и радно место и дом. Наиме, он је већ 36 година запослен као радник на одржавању језера у Шумарицама крај ког и живи са породицом.

За скоро четири деценије, био је сведок многих несрећа и спасилац бројних несрећа

- Било је и дављења, и спашавања, и свашта је ту било. Најмање 40 до 50 људи се удавило у овом језеру откад оно постоји, 1965. године. Ту сам много људи ја спасио, помогао. Неке смо извадили из воде, неке нисмо, било је и самоубистава... Последњих месец дана била су два самоубиства. Жена и мушкарац. Заправо, једног човека сам спасио од самоубиства, али после 10 дана је дошао поново и удавио се - рекао је Вукојица.

Њему је посебно у сећању остало једно хладно зимско вече 24. јануара 2023. године и жена која је покушала да изврши самоубиство. Цикота је, само пуком срећом, баш тада кренуо у своју уобичајену шетњу крај воде.

- Она је скочила тамо са оног бетонског кеја и ја сам отрчао тамо и спасио сам је. Извукао сам је, био је мало лед и ја сам ту на тај лед стао и ухватио сам је за руку и извукао. Она је била у несвесном стању, удавила би се, не би требало ни минут - испричао је.

Нажалост, нису све приче са срећним крајем и баш такве су му се урезале у сећање. Неретко га као кошмарни снови буде ноћу и памтиће их, каже док је жив.

Најтеже му пало дављење седмогодишњег детета

Био је сведок разних ситуација на језеру, и нису све имале срећан крај. Најтеже му је било када се удавило седмогодишње дете, ком нису могли да му помогну.

- Најтеже ми је било овде кад се удавило дете од седам година па смо га изнели у наручје и то ми је било најтеже у животу. Када је колега ушао узео га у руке и изнео га на обалу то је баш било тешко да видиш али то је...

Језива урбана легенда

У Крагујевцу постоји језива урбана легенда да је, на месту где се налази Шумаричко језеро, некада било гробље и да ће се удавити онолико људи колико је покојника ту било сахрањено. Истине ради, гробља ту никада није било, тако да није ни потопљено. Међутим, чињеница је да се у самом подножју садашње бране налазила хумка у којој је била сахрањена једна група цивила стрељаних 21. октобра 1941. године и да је због изградње бране та хумка премештена на суседну шумаричку падину, стотинак метара даље.

По легенди, на језеру ће се утопити онолико људи колико је гробова потопљено.

- Они кажу да је ту била хумка, негде с друге стране и да се као највише због тога људи даве. У свакој води се неко дави, можда ми кажемо да је то било гробље можда има и ту нешто. Ту је један стари човек био, био је млад, 14 година је имао кад је то било - и све је гледао како су стрељали и терали су га после да иде и да копа раке и то да зна, он каже биле су те хумке онамо где је врана сад и оне су премештене онамо с друге стране - испричао је.

Ипак права истина је да се на језеру утапају неопрезни људи, или су слабији пливачи или одмах по доласку на језеру ускачу у воду врући и неприпремљени. Зато Цикота саветује да буду обазривији, а он ће остати да бди над њима и када оде у пензију.

Извор: Прва ТВ/Курир