Срамни натписи на споменицима наших хероја осванули на Калемегдану: Кључне личности у нашој историји, а сада су њихове плоче овако оскрнављене

Подсетимо, непознате особе  су у ноћи између суботе и недеље белом бојом нацртали кукасте крстове на бистама народних хероја, као и на мермерним плочама, односно њиховим гробницама.

На споменицима стоји натпис "Смрт фашизму - слобода народу" и они су 1983. године проглашени за споменик културе.

Иначе, ови споменици су и у децембру 2019. године били оскрнављени када су били ишарани црвеном бојом и на њима написано "Смрт комуни" и "Само слога Србина спасава".

Ко су били хероји чији споменици су вандализовани?

На култном месту на Калемегдану, одмах испод бедема Београдске тврђаве, налази се Гробница народних хероја, изграђена 1948. године. Ту почивају четворица истакнутих вођа југословенског револуционарног покрета и партизанске борбе.

Моше Пијаде (1890–1957) је био мозак револуције, интелектуалац, сликар и новинар. Звали су га "Чича Јанко". Током рата био је један од главних стратега и твораца "Фочанских прописа" (основа нове народне власти). После рата био је председник Скупштине ФНРЈ. Он је једини од четворице који није погинуо током рата или непосредно пре њега, већ је у гробницу пренет 1957. године.

Иво Лола Рибар (1916–1943) је симбол омладинског покрета и један од најближих Титових сарадника. Био је председник Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Образован, харизматичан и син познатог политичара Ивана Рибара.

Страдао је 1943. године на Гламочком пољу, баш у тренутку када је требало да полети авионом за Каиро као шеф прве војне мисије партизана. Погинуо је од бомбе из немачког авиона.

Ђуро Ђаковић (1886–1929) био је борац за права радника много пре Другог светског рата.

Био је организациони секретар Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Убијен је током Шестојануарске диктатуре краља Александра 1929. године. Полиција га је ухапсила у Загребу, мучила и убила на југословенско-аустријској граници под изговором да је покушао да побегне. Његови посмртни остаци пренети су на Калемегдан тек 1948. године, на двадесетогодишњицу његове погибије.

Иван Милутиновић (1901–1944) био је истакнути војни стратег, родом из Црне Горе.

Био је члан Врховног штаба и стручњак за економска питања у новој власти. Важио је за изузетно храброг команданта.

Страдао је у октобру 1944. године, непосредно пред ослобођење Београда. Настрадао је несрећним случајем када је брод којим је пловио Дунавом код Вишњице налетео на заосталу немачку мину.

Сва четворица су проглашена за народне хероје, а њихова гробница на Калемегдану често је била мета политичких дебата у новије време, али и даље стоји као споменик једној епохи.

Србија Данас/РТ Балкан