БУДИТЕ ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ПРЕТКЕ: Србија је била САВЕЗНИК И ОСЛОБОДИЛАЦ у Великом рату (ФОТО)

Сутра се у Србији, али и многим земљама широм света, обележва Дан примирја у Првом светском рату, дан када су силе Антанте потписале примирје са Немачком у железничком вагону у Компијену у Француској и тиме окончали рат који је имао разорне последице за читаву Европу, а Србији однео између 1. 100. 000 и 1. 300. 000 жртава, што је чинило готово трећину српског становништва.

Историчари се слажу да је датум који је означио завршетак Великог рата који је по званичним проценао однео 15 милиона људских живота, а Србију по броју погинулих сразмерно броју становника, ставио на прво место, један од најважнијих датума за историју српског народа.

Историчар Момчило Павловић истиче да је потписивањем примирја 11. дана, 11. месеца у 11 часова 1918. године стало ратно лудило, а да је Србија, која је била на победничкој страни, била хваљена и слављена од савезница и победница у Великом рату.

- Ратни бес је умукао, остали су расејани гробови, инвалиди, пробуђене су велике наде, велики су се нагодили и регулисали уговорима своје односе и границе - каже Павловић.

Према његовим речима, Србија и српски народ, војска, краљ и регент имали су велико поштовање у читавом свету, посебно у европским земљама, од којих је предњачила Француска, а српском народу су признате и жртве и страдања и слава.

- Србија је савезник, ослободилац, а не партнер у ослобођењу. Србија је тада била земља мисије. При том, наши савезници тада нису били наши господари - напомиње историчар.

Подсећа да су у француском парламенту, у коме је прочитан Уговор о примирју, похвале Србији изрекли председник парламента Пол Дешанел, министар иностраних дела Жан-Мари Писон и маршал Франше д' Епере.

Павловић наводи да су на овим просторима српска војска, регент и политичка елита током Великог рата стварали историју доносећи

- Победничка Србија је, додаје он, превела те провинције у земље победнице, тако да нису осетиле последице пораза монархије, а официри и војници - дојучерашњи непријатељи, постали су, каже Павловић, браћа, док су многи инкорпорирани у војску нове заједничке државе.

- Србија је стварала историју, која је хваљена и призната и од савезника и од оних који су молили српску војску да ослободи њихове градове и села, свечано их дочекивали и улицама и трговима давали називе српских официра- наводи Павловић.

Историчар сматра да су многи догађаји, односно датуми, из Првог светског рата значајни за српски народ и да их треба достојно обележавати- од објаве рата Аустроугарске Србији, битака у првој години рата, ослобођења Београда и протеривања непријатеља, до датума одлуке о повлачењу на обале Јадрана, искрцавања на Крфу, Кајмакчаланске битке, ослобођења Битоља, Солунске офанзиве и ослобођења Београда 1918. године.

Како каже, посебно треба обележавати датуме страдања цивила на простору окупиране Србије од аустроугарски окупационих трупа, а нарочито од бугарских чији су злочини квалификовани као зверства.

- Сви ти датуми, споменици и све жртве чекају дужно поштовање и сећање. Скуп појединачних сећања, која су слична створиће колективно сећање и историјску свест једног друштва о сопственој историји. Ми смо данас и оно што памтимо. А без памћења и сећања, нема ни идентитета, ни будућности - закључује Павловић.

И Станислав Сретеновић, научни сарадник у Институту за савремену историју, оцењује да је Дан примирја у Првом светском рату од изузетне важности за читаву српску историју.

- Један од најважнијих датума за историју Срба свакако је 11. новембар, који представља успостављање мира у целој Европи и то је за Србе посебно било значцајно, јер успостављањем мира ране су могле да се лече и Срби су могли да се окрену просперитету и развоју - истакао је Сретеновић.

Примирје је потписано у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компјењ у Француској, а након тога преговори о условима мира су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.

Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.

Број жртава у Првом светском рату је према историјским подацима премашио 15 милиона људи, од којих је око 9 милиона војних зртава, док је 22 милиона рањених.

Ниједан рат пре тога није тако променио слику Европе. Након рата нестала су четири царства - Немачко, Аустроугарско, Османско и Руско.

Многи историчари се слажу да је кључни догађај за окончање Великог рата био пробој Солунског фронта, у којем је улога српске војске била од огромног значаја.

Она је уз помоћ француске војске пробила фронт, након чега су главнокомандујући немачке војске и војске централних сила, Хинденбург и Лудендорф затражили потписивање примирја.

Најпре су Срби из Тројног савеза избацили Бугарску, а затим су директно угрозили положај Аустроугарске и то је био јасан знак за Немачку да мора да потпише примирје.

У Србији, Дан примирја у Првом светском рату је званично први пут обележен 2012. године и празнује се као нерадан, док ће поједине установе и објекти имати измењено радно време.

Дан примирја ће се обележити уз бројне државне и војне почасти.

Као главни мотив за амблем Дана примирја користи се цвет Наталијине рамонде, за који се везују тле на коме су се дешавале преломне битке у самој завршници рата, и реч је о врсти која има невероватну способност да се опорави потпуно, након што се осуши, због чега је добио назив и "цвет феникс".

У таквом значењу исказана је симболика "поновног рађања" Србије, након тешке борбе у Великом рату.

Наталијина рамонда је понела назив по краљици Наталији Обреновић, захваљујући дворском лекару Саву Петровићу, који је био у служби породици Обреновић, а који је открио да на Балкану постоји још једна врста рамонде, у нешто измењенијем облику од оне коју је десет година раније пронашао Јосиф Панчић.

Амблем се састоји од једног љубичастог цвета са пет латица и две зелене траке које подсећају на ленту славне албанске споменице, који приказује национално страдање током повлачења кроз Албанију.