Срби све чешће бирају ову "забаву" уместо славе: Свештеник упозорава - "То није игра, то је болест"
Иако није део наше традиције, Ноћ вештица је последњих година постала све присутнија и у Србији, од дечјих вртића и школа до клубова и ресторана. Једни тврде да је реч о безазленој забави, а други упозоравају да иза маски и бундева стоји нешто много мрачније.
Некада релативно непознат празник на овим просторима, данас га је тешко игнорисати. Маскенбали, страшне декорације, бундеве и "трик или посластица" постали су призор и у Београду, Новом Саду, Нишу и другим градовима у нашој земљи.
Многи родитељи, поготово млађи, виде у томе начин да деца науче енглески, друже се и забаве, а старије генерације упозоравају да Србија полако губи везу са сопственим коренима.
"Зашто би неко желео да децу облачи у чудовишта и вештице?", један је од честих коментара на друштвеним мрежама, док други истичу да "није проблем забава, већ преузимање туђих обичаја уз заборављање својих".
Отац Предраг: "Они обележавају куће сатанистичким симболима"
Свештеник отац Предраг, познат по својим јавним наступима, у емисији "Док анђели спавају" отворено је говорио о пореклу и суштини овог празника:
- Колико је та болест раширена, нисам знао док нисам отишао у Америку. Све је до 20. октобра окићено гробљима, костурским главама и хорор сценама. Они се играју са смрћу и обележавају куће сатанистичким симболима. Неко ће рећи да је то само игра, али то није игра - упозорио је свештеник.
Отац Предраг подсећа да су корени Ноћи вештица (Енг. Halloween) у паганским обредима древних Друида у Енглеској, које је Католичка црква касније покушала да "преобрати" односно да христијанизује овај празник у празник Свих светих, али без успеха:
- У Старом завету куће су се обележавале крвљу јагњета да би смрт била одбијена, као пророштво Христа који ће својом крвљу искупити свет. А данас људи то замењују костурима и демонима - казао је он.
Свети Лука наспрам Ноћи вештица
Док запад слави Ноћ вештица, у Србији се 31. октобра обележава Свети Лука - један од најпоштованијих хришћанских светаца и заштитник многих домаћинстава.
На тај дан, српске породице традиционално износе славско жито, пале свећу и окупљају се за трпезом, док деца у истом тренутку у многим вртићима носе маске зомбија, вампира и вештица.
У јужним крајевима, на пример, верује се да први гост који уђе у кућу на Лучиндан наговештава каква ће бити зима, а стари обичај каже: "Иде Лука, ето вука".
Забава или духовна опасност?
Док се једни забављају уз бундевине пите и хорор маратоне, други упозоравају да Србија све више заборавља праве вредности.
Ноћ вештица, тврде верници, није само западна традиција - већ симбол погрешног пута којим се удаљавамо од сопствене духовности.
Ипак, за многе младе породице и децу, Ноћ вештица остаје само још један повод за маску, игру и осмех. Граница између безазлене забаве и духовне заблуде - можда је управо она коју свако појединачно мора да повуче.
Србија Данас
